2016-11-SLIKA NEDELJE - NOVEMBAR 2016.

_________________________________________________________________________________________

28. NOVEMBAR 2016.


ADAMAS LABYRINTHUS


Copyright: ESA/DLR/FU Berlin, CC BY-SA 3.0 IGO

OPIS SLIKE: Ovaj lavirint nalik sistemu korita i platoa snimio je ESA Mars Ekpress 21. juna 2016. godine.

Slika pokazuje deo regiona poznatog kao Adamas Labyrinthus, koji se nalazi u Utopia Planitia na severnim ravnicama Marsa. Ovde nasumično oblikovani blokovi variraju u veličini od 5-20 km i vise, odvojeni poprečnim presekom korita sa širinom do 2 km.

Obrazac je sličan kao i u nekim ofšor lokacijama na Zemlji, sto podržava ideju da je scena ovde rezultat od taloženja fine strukture sedimenata u okeanu.

Formiranje takvih poligona sa okolnim koritima pripisuje se velikom broju različitih procesa, uključujući i kolapsa pod težinom, proterivanja tečnosti iz poroznih sedimenata, nisko trenje između sedimenata kao rezultat masovnog propadanja i lokalne tektonske aktivnosti odvajanja velikih  blokova. Topografija površine ispod moze takođe da igra ulogu.

Jedna ideja za scenu prikazana ovde na Marsu je, da su nanosi taloga deponovani tokom katastrofalnih poplava na ledenoj površini.

Kasnije, tektonske aktivnosti i postepena sublimacija leda, su mogli da izazovu postepeno širenje i produbljivanje korita između ogromnih povrsina.

Ledeni materijal sigurno igra ulogu u izgledu ovog regiona u jednom trenutku: veći udarni krateri pokazuju karakteristične "palacinkaste" otpatke na povrsini, koji ukazuju na grejanje i topljenje sloja podzemnog leda u vreme udara.

Osim toga, neki od korita pokazuju tamne naslage, koje mogu biti slojevi pepela koji se otkrivaju ispod poklopca od prašine koji je prekriven ledom koji se na Suncevoj strani na padinama lagano zagreva.

Rezolucija ove slike je oko 15 m po pikselu i slike su fokusirane na 39ºN / 101ºE.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

21. NOVEMBAR 2016.


INSPICIRANJE PRIMARNOG OGLEDALA JWST


Copyright:NASA–C. Gunn

OPIS SLIKE: Pre nego što se letjelica krene u svemir, mora da prodje rigorozna testiranja kako bi se potvrdilo da može da izdrži snazne vibracije i zvukove tokom lansiranja. Na letilici ce se nalaziti snažan JWST (James Webb Space Telescope), koji je zajednički projekat NASA, ESA agencika, kao i Kanadske svemirske agencije, a predviđen je za lansiranje u oktobru 2018. sa raketom Ariana 5 iz Evropske svemirske luke Kourou.

Visoki ciljevi ovog teleskopa uključuju otkrivanje prve galaksije koja je nastala u svemiru i bila svedok rađanja novih zvezda i njihovih planetarnih sistema, zatim proučavanje planeta u našem Sunčevom sistemu i planeta oko drugih zvezda.

Ispitivanje je sprovedeno od strane tima iz NASA Godard centra u Koloradu i Instituta za svemirske teleskopske nauke u Merilendu. Ovaj test je bio drugi test, ovaj put je simulirano lansiranje kojim se potvrdilo da vitalna optika nece imati smetnje prilikom starta. Pre toga su uspesno napravljena izuzetno precizna merenja sredista zakrivljenosti glavnog ogledala.

Tehnika omogucava merenja bilo kakvog odstupanja sa savrsenom preciznoscu, kako bi se osiguralo da su ogledala savrseno uskladjena. Posle ovog testa simuliranog starta, jos jednom ce se napraviti isti test, da bi se konacno dobila potpuna sigurnost da optika nece doziveti neku stetu.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

14. NOVEMBAR 2016.


ROZETINE SLIKE KOMETE IZ BLIZA


Copyright: ESA/Rosetta/NavCam – CC BY-SA IGO 3.0

OPIS SLIKE: Tokom poslednjih nekoliko nedelja svoje misije, Rozeta letilica ja bila bliže kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko, nego ikada do tada. Na kraju, se spustila na površini u smelom manevru 30. septembra 2016. godine.

Ove slike su tri najbliže slike pejzaža, napravljene sa navigacionom  kamerom na Rozeti u prvoj polovini septembra. Tokom finalnog spuštanja, nisu napravljene fotografije.

Slika sa leve strane, napravljena 8. septembra, je deo velikog režnja, koja je povezivala oblasti Ash i Seth - nazvane, kao i sva geoloških područja na kometi, po egipatskim bogovima.

Ovaj pogled otkriva prašnjave terene Ash oblasti, u donjem desnom delu rama, koji opada prema Setu u gornjem levom uglu, gde se vidi deo jedne od mnogih okruglih formi prisutnih u ovoj oblasti. Slika je napravljena sa visine od oko 2,6 km od površine.

Centralna slika je detaljan prikaz malih i velikih stena razbacanih u Anubis regionu. Slika je snimljena na 14. septembra, sa visine od oko 2,6 km od površine.

Sa desne strane je slika napravljena 11. septembra sa pogledom na oblast Set. Napravljena na visini od oko 3,5 km od komete, ona otkriva terase i dramatične senke na donjem terenu, prekrivenim prašinom i kamenjem.

Rosetta je bila prva misija u susret komete, u avgustu 2014. godine, i da živi sa njom više od dve godine, nakon svoju evoluciju oni okrenu Sunca Pre dve godine, na 12. novembra 2014. godine, Rozeta objavio Philae, koja je postala prva sonda da sleti na komete.

Nakon svog najbližeg pristupa Sunca 13. avgusta 2015. godine, kometa se sada kreće duž deo svoje orbite koji je najudaljeniji od Sunca, u spoljašnjem Sunčevom sistemu, između orbita Marsa i Jupitera. Danas, to je preko 600 miliona km od Sunca i preko 740 miliona km od Zemlje.

Sve slike iz navigaciju kamere Rosetta su dostupni online preko arhive pretraživača slika.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

07. NOVEMBAR 2016.


MAGLINA "MALI DRAGULJ" POKAZUJE SVOJE DRAGOCENE BOJE


Copyright: ESA/Hubble & NASA

OPIS SLIKE: NASA/ESA svemirski teleskop Habl je snimio NGC 6818 jos ranije, ali ovo je još jedan pogled na ovu planetarnu maglinu, sa novom mesavinom filtera u boji, da bi bila prikazana u svoj svojoj lepoti. Maglina pokayuje impresivnu tirkiznu boju i rosa tonove na ovoj slici od NGC 6818, koja je tako dobila svoje popularno ime: maglina "Mali dragulj".

Ovaj oblak gasa formiran je pre 3.500 godina, kada je zvezda slicna Suncu došla do kraja svog života i izbacila svoje spoljašnje slojeve u svemir. Ono sto mi vidimo su slojeveizvezdane materije koji se šire iz jezgra - Ostatak u centru slike.

NGC 6818 ima roza cvorasta vlakna i dva različita tirkiznim sloja: svetao, ovalni unutrašnji region i, umotan u njega, sferični spoljni region.

Centralna zvezda ima svog zvezdanog saputnika na udaljenosti od 150 astronomske jedinice, sto je pet puta rastojanje između Sunca i Neptuna. Možete da je vidite, ako se priblizite centru, primeticete da bela tačka u sredini nije savršeno okrugla, već da su to dve tačke vrlo blizu jedna drugoj.

Sa prečnikom od nešto preko pola svetlosne godine, sama planetarna maglina je oko 250 puta veća nego sam binarni sistem. Ali materijal magline je dovoljno blizu svojoj matičnoj zvezdi da bi ultravioletni zraci zvezde koji se oslobadjaju, jonizovali prasnjavi gas i tako ga navodili da svetli.


Naučnici veruju da vezda tako oslobađa protok brzih čestica - zvezdani vetar - koji je odgovoran za ovalni oblika unutrašnjeg regiona magline. Tako vetar polako odnosi prasnjavi gas, biseci svoj unutrašnju mehur na ovalnim krajevima, sto se vidi u donjem levom i gornjem desnom uglu slike.

NGC 6818 se nalazi u sazvežđu Strelca i od Zemlje je udaljen oko 6.000 svetlosnih godina. Fotografija je napravljena Hablovom sirokougaonom planerarnom Kamerom 2. ltera za boju da osvetli različite gasove u magline.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________