2015-01-SLIKA NEDELJE - JANUAR 2015.

OPIS SLIKE: Objekt na slici je Kalisto, Jupiterov drugi mesec po velicini. Ova slika je napravljena u maju 2001. godine od strane NASINE Galileo letelice, koja je proucavala Jupiter i njegove mesece od 1995. do 2003. godine. Slicno loptici za golf, Kalisto je gotovo ravnomerno pokriven sa udubljenjima i kraterima sirom njegove povrsine, kao dokazima brojnih sudara. Kalisto je telo najbogatije kraterima u Suncevom sistemu. Ovaj mesec se sastoji od jednakih delova stena i leda. Za svetle delove Kalistove povrsine se smatra  da se sastoje uglavnom od vode i leda, dok su tamnije mrlje, erodirane oblasti, siromasnije stenovite gradje.

Kalisto je otprilike velicine Merkura, ali ima samo oko trecinu njegove mase. On je najudaljeniji od Jupiterovih cetri velikih Galilejskih satelita, grupe koju cine Io, Evropa, Ganimed i Kalisto. On kruzi na udaljenosti od 880.000 km od maticne planete, sto je otprilike 26 puta precnik same planete. Iako to samo po sebi nije nista neobicno, nas Mesec kruzi na udaljenosti koja je 60 Zemljinih precnika, ali Kalisto zbog ove velike udaljenosti izolovan od susednih satelita. Najblizi mesec je Ganimed koji kruzi 800.000 km blize Jupiteru.

To znaci da zbog te izolacije, Kalisto ne dozivljava nikakve znacajne plimne uticaje od Jupitera koje bi uticale na njegovu strukturu. To takodje znaci da nema nikakvih znakova geoloskih procesa kao sto su vulkani ili tektonske ploce, kakve sto se vide na mesecima koji su ukljucene u sile dejstva Jupitera - kod Io-a, Evrope i Ganimeda. Kalisto ostaje relativno netaknut svedok ranog Suncevog sistema: njegova povrsina je najstariji teren, koji nosi na sebi cetri milijarde godina.

Ova slika je kompletan prikaz Kalista u boji koji je napravila letilica Galileo. Ona nam je prikupila mnoge informacije o Jupiterovom sistemu: poslata je prva proba Jupiterova stmosfere, izmeren je sastav Jupitera i njegova dinamika, uocena je vulkanska aktivnost satelita Io, podaci koje je letilica poslala su doneli potvrdu teorije o tekucim okeanima na Evropi, ispitana su svojstva Ganimeda, kao i predmet ove slike, Kalisto. Takodje je Galileo posmatrao poznatu kometu Sumejker-Levi9 i njen sudar sa Jupiterom 1994. godine.

Jovijanski sistem ce biti ponovo posecen u ne tako dalekoj buducnosti. Godine 2016. NASIN svemirski brod Juno ce stici do Jupitera i poceti da salje fotografije Jupiterovih polova. Nesto kasnije 2022. godine, je planirano lansiranje sonde JUICE (Jupiter Icy Moon Explorer, koji treba da obidje ovaj sistem sa ciljem da se prosire saznanja o gasovitom dzinu i njegovoj okolini, a posebno su zanimljivi njegovi meseci Ganimed, Evropa i Kalisto.  

OPIS SLIKE: Na prvi pogled, ova scena može da izgleda kao okon reptila ili tekstura poprskana narandzastom bojom, ali to je u stvari pogled kroz "riblje oko" na Saturnov mesec Titan.

Ova slika je snimljena sa ESA-Hajgens sonde, koja je deo međunarodne Kasinii-Hajgens misije, dok se spustala kroz atmosferu Titana pre nego sto je sletela na površinu ovog meseca. To je bilo prvo sletanje koje je ikada izvedeno u spoljasnjem Sunčevom sistemu, i to je još uvijek najudaljenije mesto slijetanja koje je postigla neka letilica ili sonda.

Ovo sletanje se dogodio pre 10 godina ove nedelje, 14. januara 2005. U momentu kada je ova slika napravljena, Hajgens se nalazio oko pet kilometara iznad površine Titana.

Planirano mesto sletanja sonde izgledao kao obala , pa naučnici nisu bili sigurni da li će pasti na čvrstom tlu ili ce pljusnuti u tečno more.  Ali nije doslo ni do jednog od ova dva, jer je sonda zavrsila u Titanovom blatu, to je materijal slican pesku koji se sastoji od zrna leda. Slike koje je poslao Hajgens, takodje su pokazale zaobljenu kaldrmu leda, razbacanu po povrsini. Ova kaldrma se verovatno sastoji od ugljovodonika i vodenog leda i smatra se glatkom, smrznutom tecnoscu.

Posmatranja sa Kasini orbitera su identifikovala nekoliko velikih jezera i stotine jezera tecnog ugljovodonika rasutih preko polarne oblasti Titana. Naučnici veruju da je Titan doživljava sezonsku plimu i oseku tecnosti na njegovoj povrsini, sa intenzivnim izlivima bujičastih padavina i poplava - sastavljenih od metana i organskih jedinjenja - koji su prekinuti susnim periodima tokom kojih tečnost isparava. Jezera oko polarnh regiona odražavaju ovaj ciklus, skupljanjem i rastom u zavisnosti od sezone.