2015-05 - SLIKA NEDELJE - MAJ 2015.

_________________________________________________________________________________________

26. MAJ 2015.


AUTOPORTRET XMM-NEWTON SA ZEMLJOM

Copyright: ESA/XMM-Newton

OPIS SLIKE: Ova serija fotografija snimljena je pre 15 godina, nekoliko meseci posle starta ESINE XMM- Newton space observatory. Ovi jedinstveni pogledi pokazuju delove glavnog tela rakete I solarna krila, a kao pocasnog gosta imaju Zemlju koja krstari vidnim poljem sa levo na desno dok satelit kruzi oko nje.

Lansirana 10. decembra 1999. godine, XMM-Newton je rentgenska opservatorija, napravljena da istrazi neke od najsilnijih fenomena u svemiru. Izvori emituju velike kolicine rentgenskih zraka – radijacija veoma visoke energije, ukljucujuci i ostatke eksplozija supernove i okoline crnih rupa.

Otkrivanje ovog energetskog zračenja je veliki poduhvat, koji zahteva tehnike koje su u velikoj meri razlikuju od onih koje se koriste u tradicionalnim teleskopima. U slučaju XMM-Newton, on nosi naučni modul sa tri teleskopa od kojih se svaki sastoji od 58 ugradjenih ogledala. Oni se nalaze na jednom kraju cevi dugacke 7 metara, dok je na drugom kraju fokalna ravan sa naučnim instrumentima.
Pored toga, svemirska letilica je također opremljena sa dve Visual Monitoring  kamere za praćenje, montirane izvan modula instrumenta i upravljene duž cevi prema ogledalu modula i solarnih krila. Kamere sa nazivom Fuga i Iris su koristene od strane tima kontrole leta da bi se proverilo kako su se solarna krila razvila posle lansiranja.
Oko dva meseca kasnije, 16. februara 2000. godine, dve kamere su bile testirane kao deo faze pustanja letilice u pogon. Letilica je krstarila oko nase planete u to vreme na visini od 45.000 do 50.000 km.

Rezultat toga je bio, da je Fuga napravila fascinantnu seriju svemirskih selfija koji prikazuju delove cevi , servisni modul i solarna krila ispred  Zemljine polovine. Zanimljivo je da, neki od pogleda pokazuju nagoveštaje burne atmosfere naše planete, koja je prepreka za visoko energetsku svetlosti i razlog je zašto rentgenske opservatorije kao sto je XMM-Newton moraju da rade u svemiru.

U doba kada su fotografije bile snimljene, XMM-Newton je bio na svom 35. obilasku oko Zemlje. Vise od 15 godina kasnije, sada je zavrsio preko 2.800 obilazaka, i za to vreme je prikupio mnostvo izvrsnih podataka koje koriste astronomi sirom sveta i koji su objavljeni u vise od 4.000 naucnih publikacija. Jedna od ovih slika je prvi put objavljena u februaru 2000. godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

18. MAJ 2015.


ZVEZDANA FORMACIJA I MAGNETNE TURBULENCE U ORIONOVOM MOLEKULARNOM OBLAKU

Copyright: ESA and the Planck Collaboration

OPIS SLIKE: Plave nijanse ukazuju na oblast boje mora, a teksture evociraju mirno talasanje mora, ova slika može da nam podstakne maštu o peščanim plažama i egzotičnim destinacijama za odmor. Ali, predmet scene je intenzivan i moćan, jer prikazuje formiranje zvezda u turbulentnim talasanjima gasa i prašine Orionovog molekularnog oblaka.

Slika je nastala na osnovu podataka iz Plank ESA satelita, koja pokazuje skenirano nebo između 2009. i 2013. godine u cilju proučavanja pozadinskog zračenja, najstarijeg svetla u istoriji univerzuma. Pri tome je Plank otkrio emisije materijala u Mlečnom Putu, kao i iz druge galaksije.

Naša galaksija je prožeta difuznom mešavinom gasa i prašine koji se povremeno zgusnjava i stvara ogromne oblake gasa gde se formiraju zvezde. Dok je prisutan samo u tragovima, prašina je od ključnog značaja kao sastojak u ovim međuzvjezdanih oblacima. Takođe neke od talasnih dužina koje su istražili Plank, sijaju veoma jarko, tako da astronomi mogu da koriste ove podatke da bi saznali više o kolevci formiranja zvezda.

Pored toga, zrnca prašine imaju izdužene oblike i teže da usklade svoj duguljasti pravac pod pravim uglom u odnosu na pravac magnetnog polja galaksije. To čini da je njihov aemisija delom 'polarizovana' - i da vibrira u željenom pravcu. Plank je opremljen polarizaciono-osetljivim detektorima, njegovi skenovi takođe sadrže informacije o smeru magnetnog polja navoja Mlečnog Puta.

Ova slika kombinuje vizuelizaciju ukupnog intenziteta emisije prašine, koji je prikazan na skali boja, sa naznakom orijentacije magnetnog polja koju zastupa tekstura. Plave nijanse odgovaraju regionima sa malo prašine, dok žuta i crvena područja odražavaju gušće (i uglavnom toplije) oblake koji sadrže veće količine prašine, kao i gasa.

Crveni čuperci u centru slike su deo kompleksa Orionovog molekularnog oblaka, jedan od najbližih velikih regiona formiranja zvezda, samo oko 1.300 svetlosnih godina udaljen od Sunca. Najpoznatija crvenih grupa, u donjem levom centru, je poznata Orion maglina, takođe poznata kao M42. Ona je vidljiva golim okom u sazvežđu Orion, odmah ispod tri zvezde koje formiraju "pojas" mitološkog lovca. Obelezenu verzija slike možete naći ovde.

Magnetno polje se organizuje u gotovo paralelne linije u gornjem delu slike: ovo je rezultat velikih aranžmana magnetnog polja duž galaktičke ravni, koja se nalazi iznad vrha ove slike. Međutim, polje postaje manje pravilno u centralnim i donjim delovima slike, u oblasti Orionovog molekularnog oblaka. Astronomi veruju da je burna struktura magnetnog polja posmatrana u ovom i drugim oblacima gde se formiraju zvezde, povezano sa snažnim procesima koji se odvijaju kada se rađaju zvezde.

Emisija prašine se računa od kombinacije Planck opservacija na 353, 545 i 857 GHz, dok je pravac magnetnog polja zasnovan na Plankovim polarizacionim podacima na 353 GHz. Slika obuhvata oko 40º ugaone velicine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

11. MAJ 2015.


HAOS NA VODENOM SVETU

Copyright: NASA/JPL/University of Arizona

OPIS SLIKE: Jupiterov mesec Evropa je prepun vodom. Iako se smatra da se uglavnom sastoji od kamenitog materijala, mesec je obmotan debelim slojem vode – negde se formira ledena kora, negdke je potencijalno sabrana u plitkim podzemnim jezerima ili slojevim bljuzgavice, a ogromne količine se nalaze čak i dublje u obliku džinovskog podzemnog okeana.

Ova fotografija u laznim bojama je napravila NASA Galileo letelica i ona pokazuje jedan deo Europine kore poznat kao Conamara Chaos. Dugacki cik-cak žljebovi izgravirani su na razbijenim komadima leda savršen su primer "terenskog haosa" - što je karakteristika koja se javlja cesto u našem Sunčevom sistemu na Europi, Marsu i Merkuru.

Iako tačan način haosa regionalnog oblika nije u potpunosti objasnjen, u slučaju Europe naučnici imaju nekoliko ideja. Jedna mogućnost je brzo kretanje impaktora koji probijaju kroz krtu koru ovog meseca. Kako se tečni sloj nalazi odmah ispod kore, krhotine su pokretljivije i ponovo se zamrzavaju u različitim konfiguracijama, stvarajući krhotine na terenu sa mladim ožiljcima uklesanim u ledenu ravnicu.

Mnoge haos oblasti imaju male udarne kratere grupisane u blizini. U slučaju Conamara Chaosa, na primer, veliki krater prečnika 26 km nazvan Pvill, leži 1.000 kilometara na jugu, i nekoliko manjih kratera, oko 500 m u prečniku su razbacani širom oblasti, verovatno formirani od komada leda razbacanih od uzroka koji je stvorio Pvill.

Drugi predlog je da Evropa ima jedan komplikovan sistem plitkih podzemnih jezerakoji udaraju Jovianski mesec, i taj sistem jezera može da utiče na potres kore odozdo i da izazove lomljenje i kolaps tankog leda.

Ovaj izgled kore Evrope se preliva irizirajucim bojama na ovoj slici u laznim bojama, koje su snažno pojacale suptilne razlike u bojama prisutne na povrsini. Plave i bele oblasti se ističu nad oblastima boje rdje, pomorandže i bronze. Smatra se da je ovaj kolorit uzrokovan materijalom koji je formirao Pvil i ostavio pokrivac finih čestica na ledu koji su se naslagao u delovima Conamara Chaosa, i obojio delove pejzaža u tamno plavo (na grubljim čestica leda), svetlo plavo (na manjim česticama) i belo (na jako finim česticama). Bronzani flasteri su oblasti leda koje su obojene mineralima koji se nalaze ispod razbijene kore.

Iako su astronomi su intenzivno proučavali Europu, jedini način da se potvrdi struktura i sastav ovog meseca je da se njegova unutrasnjost ispita sa sondom. Misija JUpiter ICy moons Explorer (JUICE) od ESA, ima za cilj da upravo to uradi kada stigne u Jovianski sistem 2030. godine. Pored detaljnih studija samog Jupitera, JUICE će istražiti i karakteristike tri meseca od gasovitog giganta sapotencijalno naseljivim ledenim mesecima: Ganimed, Evropa i Kalisto. Misija je u razvoju, a lansiranje se predvidja za 2022. godinu.

Sever je na vrhu slike i Sunce obasjava površinu sa desne strane okvira. Slika je centrirana na 9ºN / 274ºW, a zauzima površinu od oko 70 km od 30 km. Slika kombinuje podatke koje je preduzela Solid State Imaging sistem Galilea tokom tri orbite kroz Jovianski system 1996. i 1997. Godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

04. MAJ 2015.


AKARI POGLED NA CYGNUS OBLAST U MLECNOM PUTU

Copyright: JAXA

OPIS SLIKE: Sazvežđe Labud je jedno od najprepoznatljivijih na severnoj hemisferi. Tokom letnjih meseci, zvezde na labudovom dugackom vratu se pruzaju duž Mlečnog puta i labudovih krila sa jedne na drugu stranu.

Promenom na nevidljivim talasnim dužinama daleke infracrvene svetlosti, na Mlečnom putu reke zvezda nestaju Ii otkrivaju vitice hladne prašine. Na slici Japana Akari svemirske opservatorije, su pokazane centralne Cygnus oblasti i Mlecni Put koji ima  bogate zalihe prašine.

Ova prasina je deo interstelarnog medijuma, koji takođe sadrži gas. Ove infracrvene slike otkrivaju detaljnu distribuciju interstelarnog medijuma, naglašavajući oblasti u kojima se svetle, nove zvezde spremaju da se pojave u Mlečnom putu.

Daleka infracrvena svetlost je ključna talasna dužina za istraživanje formiranja zvezda i planeta. Kada se interstellarni medijum skupi pod privlačnocui sopstvene gravitacije, formira se ogroman molekularni oblak. On moze da ima i stotine svetlosnih godina u prečniku. Gušći delovi su  udaljeni samo nekoliko desetina svetlosnih godina na drugoj strani i poznati su kao jezgra molekularnog oblaka. To su mesta gde formiraju zvezde i planete.

Akari slike , kao što je ovaj , su samo slike u kojima naučnici mogu da blisko ispitati ceo džinovski oblak molekularnu sa rezolucijom od molekularnom oblaku jezgra .

Ovo lažno - colour image , površine 20k15 ° , je konstruisana od tri daleko infracrvene trake : plava predstavlja 65 mikrometara , zelena shovs 90 mikrometara i crveni kodove 140 mikrometra talasnoj dužini. Slika je deo nedavno objavljenom sve Ski Survei Akari je .

Misija primetio više od 99% celokupnog neba tokom perioda od 16 meseci . The All- ski slika ima rezoluciju od 1-1,5 arcminutes , u četiri talasne dužine : 65 , 90 , 140 i 160 mikrometara .

Akari je Japan Aerospace Ekploration agencia (JAKSA) projekat uz učešće ESA.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________