2015-07 - SLIKA NEDELJE - JULI 2015.

_________________________________________________________________________________________

27. JULI 2015.


PONOVO RODJENA PLANETARNA MAGLINA

Copyright: ESA/XMM-Newton/J.A. Toalá et al. 2015

OPIS SLIKE: Ispod živih nijansa ovog oblaka u obliku oka pod nazivom Abel 78, odvija se prica o tome kako se odvija zvezdani zivot i smrt. U centru magline umire zvezda slicna nasem Suncu koja izliva svoje spoljasnje slojeve na putu ka zaboravu i za kratko vreme, time vraca eho svoje stare slave.

Odbacivanje spoljasnjeg omotaca je uobičajena sudbina za svaku zvezdu sa masom od 0,8-8 puta većom od Sunca. Posto je nuklearno gorivo potroseno u jezgru nakon sto je milijardama godina izgarao, ova zvezda kolapsira I postaje gusti, topli beli patuljak. Izbacujuci gas I prasinu u svoju okolinu, stvara na taj nacin oblake poznate kao “planetarna maglina”. Ovaj naziv je usvojen od strane astronoma u 18. veku kada je otkrivena ova vrsta zvezda i mislilo se da je njihov okrugli oblik slican planeti.

Međutim, preporod u životu zvezde kakav se vidi na ovoj slici je izuzetan događaj za planetarne magline. Samo nekolicina takvih ponovo rođenih zvezda je otkriveno, a ovde zamršen oblik sjajne materije u oblaku otkriva njegovu turbulentnu istoriju.

Iako su nuklearna sagorevanja vodonika i helijuma su prestala u jezgru umiruće zvezde, zbog čega je kolapsirala pod sopstvenom težinom I spoljni omotac je obrazovao mehur, neki od spoljnih slojeva zvezde su postali toliko gusti, da se helijumskafuzija nastavila u njima.


Ponovljena nuklearna aktivnost izazvala e jjoš jedan, mnogo brži vetar, koji je jos vise materijala oduvao. Medjusobno dejstvo između starih i novih odliva je oblikovao složenu strukturu oblaka, uključujući radijalna vlakna koja se mogu videti kako iz centra umiruce zvezde streme ka napolje.


Interakcija između sporih i brzih vetrova u naletima u okruženju Abell 78, zagreva gas na preko milion stepeni, što dovodi do jarkog sjaja X-zraka. Astronomi su ovaj vreli gas otkrili sa ESA XMM - Newton svemirskom opservatorijom, otkrivajući upadljive sličnosti sa drugim ponovo rođenim planetarnim maglinama, Abell 30.

Ova trobojna slika kombinuje rentgenske podatke prikupljene u 2013. godini od strane XMM- Newton opservacija(plave), sa optičkim zapažanjima dobijenim korištenjem dva specijalna filtere koji otkrivaju sjaj kiseonika (zeleno) i helijuma (crveno). Optički podaci su prikupljeni u 2014. Godini sa Andaluzije Faint Object spektrografa i kamere na Nordic Optical Telescope na La Palma, na Kanarskim ostrvima. Studija X-zraka emisije iz Abell 78 je predstavljena u radu od J.A. Toalá et al. 2015..

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

20. JULI 2015.


ARGOV SAKRIVEN TERET

Copyright: JAXA

OPIS SLIKE: Sazvezdje velikog broad Argo Navis je koristen kao navigacija u vodama juznog Mediteranskog horizontal u staro doba. Prema predanju, brod je koristio Jason i Argonauti za vreme portage za zlatnim runom, sto je bilo ukljuceno u listu Ptolomejevih sazvezdja u drugom veku pre nase ere.  Francuski kartograf zvezda, Nicolas Louis de Lacaille je podelio ovo sazvezdje na tri dela 1752. godine. Ova slika pokazuje jedan deo koji je danas samostalno sazvezdje i zove se Carina, kobilica broda. Fotografiju je napravila Japanska Akari Svemirska Opservatorija i pokazuje sakriveni brodski teret: prasinu koja formira zvezde.

Prasina je deo interstelarnog medijuma, koji takodje sadrzi gas. Svetli cvorovi otkrivaju gusta jezgra koja imaju precnik od samo desetinu svetlosnih godina. Ovi prasnjavi kokoni su mesta gde gravitacija ikubira nove zvezde. Oni su nevidljivi u optickim talasnim duzinama zato sto prasina blokira svetlost koja ne moze da se vidi spolja. Niske temperature prasine znace da postoji daleko infracrveno zracenje, koje j ceini vidljivom uz pomoc specijalnih detektora na Akariju.

Ova fotografija u lazoj bolji obuhvata polje od 20x15° i napravljena je od tri pojasa: plavi reprezentuje 65 mikrometara, zeleni pokazuje 90 mikrometara i crveni kodira 140 mikrometarsku talasnu duzinu. Ova slika je deo koji je Akari realizovao kao pretrazivanje neba.

Ovo je prvo infracrveno nebesko pretrazivanje u dalekom infracrvenom svetlu od kada je astronomski satelit (IRAS) startovan od strane USA, Velike Britanije i Holandije 1983. godine. IRASova finalna analiza podataka je napravljena 1993. godine i astronomi je stalno koriste do danas.

Akarijevo pretrazivanje neba koristi i visoku rezoluciju i vecu talasnu duzinu od IRASovog pretrazivanja. Akari je pregledao vise od 99% neba u periodu od 16 meseci. Fotografije pretrazivanja neba imaju rezoluciju od 1-1,5 lucne minute (0.017–0.025º) na cetri talasne duzine: 65, 90, 140 i 160 mikrometara. Akari je druga svemirska misija za infracrvenu astronomiju Instituta za Svemirske i Astronauticke Nauke od JAXA - Japan Aerospace Exploration Agency u saradnji sa ESA.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

13. JULI 2015.


20 SOHO POGLEDA NA SUNCE

Copyright: SOHO (ESA&NASA)

OPIS SLIKE: Solarna Heliosferna Opservatorija (SOHO) je posmatrala Sunce skoro 20 godina. Za to vreme je u vise navrata zabelezila pojacanje i smanjenje solarne aktivnosti. Njen teleskop za fotografianje u ekstremnom ultravioletnom svetlu je napravio slike rastuce i smanjujuce korone Sunca, sto je inace nemoguce  snimiti sa Zemlje.

Naša atmosfera blokira više od 75% ultravioletnog zračenja koje stize do Zemljine površine, a ekstremno ultraljubičasto svetlo u potpunosti apsorbuje. Da bi se ono videlo, mora da se koristi letilica kao što je SOHO.

Pojedinačne slike na ovom kompozitu pokazuju gas sa temperaturom od oko 2 miliona stepeni Celzijusa u atmosferi Sunca. Ova atmosfera, poznata kao korona, prema latinskoj reči za krunu, prostire se milionima kilometara od Sunca.

Korona rasprsuije čestice solarnog vetra daleko od Sunca. Kada te ubrzane cestoce stignu do Zemlje i dodirnu našu atmosferu, one mogu da uzrokuju sarenu auroru.

Na ovoj slici, sjajnije slike pokazuju jacu aktivnost na Suncu. Ova aktivnost je uzrokovana magnetnim poljem Sunca i prati ciklus od oko 11 godina. Najsvetlije slike se javljaju u vreme solarnog maksimuma. U to vreme, magnetno polje Sunca je dinamično, menja svoju konfiguraciju i oslobadja energiju, delimično u vidu ultraljubičastog zračenja u prostoru.

Visoka temperatura korone je zagonetka za solarne fizičare, jer svetla "površina" Sunca ima samo oko 5.700ºC i zbog toga nije u stanju da direktno zagreje koronu na preko milion stepeni. Iako naučnici misle da magnetna aktivnost može biti odgovorna za ovo zagrevanje, tačan mehanizam se još uvek istrazuje.

Svaka od Prikazane slike je napravljena u proleće. Najnovije SOHO slike se mogu videti ovde.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

06. JULI 2015.


KRVAVO CRVENI OZILJCI I VENE NA EVROPI

Copyright: NASA/JPL/University of Arizona

OPIS SLIKE: Jupiterov mesec Evropa je bizarno mesto. Postoji nesto neosporno biolosko na ovoj slici koju je poslala Galileo svemirska sonda. Mesec je prosaran oziljcima duboko crvenoih ogrebotina koje izgledaju za ljudsko oko kao vene koje se nalaze u ljudskom telu.

Nekoliko sondi su proletele blizu Evrope u proslosti. Galileo ga je u detalje istrazio za vreme svog mnogogodisnjeg orbitiranja oko Jupitera, od 1995. Do 2003. godine.

Podaci sa Galilea podrzavaju teoriju da Evropa ima duboki podzemni tecni okean i glinene minerale koji su otkriveni u mesecevoj ledenoj kori. Sonda je takodje pronasla evidentnu “egzosferu” oko Evrope kao i oko Jovianskih meseca Ganimeda I Kalista. Ova egzosfera je tanka atmosvera koja obuhvata mesece dok dok molekuli ostaju gravitativno zarobljeni.

Evropu, Ganimed i Kalisto ce u buduce da istrazi ESINA misija JUpiter ICy moons Explorer (Juice), kada bude dostigla taj system 2030. Godine. Tako je Evropa oznacena kao buduci objekat paznje od NASE koja ce da startuje tu misiju u dve hiljade dvadesetim godinama.

Uprkos njihovom zastrasujucem izgledu, crveni oziljci koji se prostiru preko cele Evrope, naravno nisu bioloski. To su pukotine i grebeni koji markiraju slabe linije unutar ledene kore ovog meseca I zbog gravitacione privlacnosti Jupitera, postaju istaknutiji. Neki od ovih grebena su dugacki hiljadama kilometara. Neobicna boja potice od kontaminiranih minerala verovatno od soli spod ledene kore iz podzemnog okeana.

Isarane crvene oblasti su haotican teren delovi meseceve povrsine, sa puknutim ledenim materijalom koji se odlomio i nalazi se okolo.

Ova slika sa pojacanim bojama koja potice od NASINE kolekcije Fotozurnala, kombinuje sliku snimljenu sa ultravioletnim, zelenom i blisko infracrvenim filterima. Slika koja je pribliznija prirodnim bojama takodje moze da se vidi. Ti podaci su sacuvanu 1995. i 1998. godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________