2015-12 - SLIKA NEDELJE - DECEMBAR 2015.

_________________________________________________________________________________________

21. DECEMBAR 2015.


ISKRICAV STEFANOV KVINTET


Copyright: ESA/XMM-Newton (rentgenski zraci); ESA/Herschel/PACS, SPIRE (infracrveno); SDSS (opticki)

OPIS SLIKE: Galaksije Stefanovog kvinteta je otkrio astronom Edouard Stephan u 1877. godini. U to vreme, međutim, on je prijavio otkriće "novih maglina”, kao koncepta drugih galaksija izvan našeg Mlečnog puta koji je formalizovan samo u 1920-im godinama.

Ova slika kombinuje zapažanja obavljena na tri različite talasne dužine, sa ESINIM Heršelom i XMM-Newton, svemirske opservatorije ESA kao i teleskopa na Zemlji, kako bi otkrila različite komponente pet galaksija.

Stefanov kvintet je jedan od najspektakularnijih poznatih galaktičkih grupa, ali samo četiri galaksije od prvobitno otkrivenog kvintet su fizički povezani - druga je kasnije otkrivena i ona je mnogo bliže nama. NGC 7320, galaksija u donjem delu slike, nalazi se oko 40 miliona svetlosnih godina udaljena od nas, a ne 300 miliona svetlosnih godina kao sto je to slucaj kod drugih.

Jedan od njih je sjajni izvor iznad NGC 7320, dva su isprepletene galaksije odmah desno od centra slike, a četvrta je okrugli dodatak ka donjem desnom uglu.

Kasnije je otkriveno da je jos jedna dodatna galaksija, sakrivena iza levog ruba na ovoj slici, na sličnoj udaljenosti od ove četri galaksije, sto cini grupu kvintetom.

Posmatrajući ove galaksije u infracrvenoj svetlosti sa Heršelom - prikazano u crvenoj i žutoj boji - astronomi mogu da prate sjaj kosmičke prašine. Prašina je manji, ali presudan sastojak medjuzvezdane materije u galaksijama, koje se sastoji uglavnom od gasa i pruža sirovinu za rođenje novih generacija zvezda.

Jedna galaksija se izdvaja u infracrvenoj svetlosti: obližnja NGC 7320, spiralna galaksija u kojoj se radjau nove zvezde.

U belom optičkom svetlu zemaljski teleskopi otkrivaju oblike četiri udaljenih galaksija, koje pokazuju rep i petlje zvezda i gasa. Ove karakteristike su zamršeni efekat njihovog međusobne gravitacionog privlačenja.

Intenzivna dinamička aktivnost daleke grupe je takođe prikazana u raspodeli difuznog vrelog gasa, koji sija jarko u rentgenskom svetlu i detektovan je od XMM-Njutna.

U pravoj svetlosti, vruć gas izgleda da se uglavnom nalazi između četiri galaksija koje se sudaraju. To je verovatno mešavina primordijalnog gasa sto prethodi formiranju galaksija i međugalaktičkog gasa koji je oduvan od galaksije ili proteran tokom njihove interakcije.

Naznaka šoka od interakcije ove četiri galaksije je vidljiv kao skoro vertikalna plava struktura na desnoj strani centra slike. Ova struktura vrelog gasa takođe izgleda kao da prati vlakno od infracrvene - svetle prašine koja je možda azgrejana od šoka.

Na gornjem kraju šoka, infracrveni pogled otkriva zvezde koje se formiraju unutar i izvan galaksije.

Slabi rep zvezda, gasa i prašine proteže prema levoj strani, što je dovelo do toga da je patuljasta galaksije užarena u infracrvenoj svetlosti-crveni i žuti objekat na vrhu repa.

Dalje sa leve strane, gusta koncentracija vrelog gasa je vidljiva u plavom delu na kraju repa, iako je nejasno da li pripada galaktičkoj grupi ili je u prvom planu izvor.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

14. DECEMBAR 2015.


LOKMANOVA RUPA U RENTGENSKOM ZRACENJU


Copyright: ESA/XMM-Newton/G. Hasinger (MPE Garching, Germany)

OPIS SLIKE: Poseban deo neba moze se naći u blizini Velikih kola, u severnom sazvežđu Ursa Major, takođe poznatom kao Veliki Medved. Deo izgleda kao da ne sadrži zvezde i da je pun oblaka gasa iz naše galaksije Mlečni put. Ova oblast se zove Lockman Hole (Lokmanova rupa). Jedinstven prozor u dalekom univerzumu, otkrio je 1986. godine astronom Feliks J. Lockman.

Od njegovog otkrića, astronomi su poceli da proučavaju evoluciju galaksija tokom kosmičke istorije. Ubrzo nakon lansiranja ESINE XMM-Newton X-ray opservatorije, koja je lansirana 10. decembra 1999. godine, razni timovi su počeli da posmatraju ovo parče neba sa novim teleskopom. Do 2003. godine, oni su kartranai su preko 200 sati podataka.

Ova slika pokazuje deo Lokmanove rupe na osnovu tih zapažanja. Stotine udaljenih galaksija se mogu videti - njihova svetlost je putovala milijarde godina pre nego što je stigla na Zemlju.

U srži svake od ovih galaksija je Supermassivna crna rupa, ogromna koncentracija materije milijardu puta veća od mase Sunca, čija snazna gravitacija privlači velike količine materijala iz okruženja. Većina crnih rupa opisanih ovde okruzuku mesto blizu materije velike gustine, što dovodi do emisije svetlosti preko elektromagnetnog spektra, uključujući i rentgensku svetlost.

Takođe su predstavljena na slici su nekoliko jata galaksija, ogromni skup galaksija prožet vrelim gasom koji sija jarko u rentgenskim zracima. Crveni objekat ka gornjem levom uglu slike je jedna takva galaksija: njenoj svetlosti je potrebno preko osam milijardi godina da stigne do nas.

Ovaj stav boja kombinuje rendgenske podatke prikupljenisu  na energiji 05-2 keV (prikazano crvenom bojom), 2-4,5 keV (zeleno) i 4,5-10 keV (plava). Slika obuhvata pola stepena, sto je prečnik punog Meseca. Slika je prvi put objavljena 2001. godine, u radu G. Hasingera i kolega.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

07. DECEMBAR 2015.


VESTACKO POMRACENJE


Copyright: SOHO (ESA&NASA)

OPIS SLIKE: Sunce doživljavamo sa njegovim mirnim i uzburkanim periodima aktivnosti. U doba najvece aktivnosti, naša zvezda može da izbaci više rafala čestica u jednom danu u događajima poznatim kao koronalni izbačaji ili CME. Čestice unutar CME se izbacuju sa brzinama do 2000 km/s.

Rad na tačnoj svemirskoj vremenskoj prognozi je još uvek u toku, ali mi konstantno pratimo ponašanje Sunce koristeći flotu svemirskih letelica. Jedan takav solarni špijun je ESA-NASA-Solar and Heliospheric Observatory (SOHO).

SOHO je lansiran pre dve decenije, 2. decembra 1995. godine. Letelica istražuje našu zvezdu detaljno, od njenog dubokog unutrašnjeg jezgra do stalnog vetra naelektrisanih čestica koje zrace sa njegove površine. Iako je prvobitno planirana dvogodišnja misija, SOHO je bio toliko uspešan da je misija ponovo produzena I omogucila je pokrivanje skoro dva 11-godišnja solarna ciklusa, što je najduže vreme satelitskog posmatranja do danas.

SOHO koristi pametnu tehniku za posmatranje Sunca, zaštitom svetla sa samog Sunca, što simulira pomracenje Sunca - kao što je prikazano na ovoj slici. Sivi krug u centru označava veličinu i položaj naše zvezde, koji je blokiran tako da SOHO pod velikim uglom i spektrometrijskom koronorografijom (LASCO) može da proučava Sunčevu okolinu sa detaljima bez da bude zaslepljen Sunčevom svetlosti.

Ova tehnika otkriva mnogo o osobinama Solarne korone, super-zagrejane regionalne plazme koja se proteže od Sunca u najvišim slojevima, daleko u Sunčev sistem. Ovo je mesto gde se rađaju CME. SOHO snimio ovaj impresivni primer CME 28. decembra 2013. godine; gde se CME vidi na desnoj strani okvira kao mrlja u tamno braon i narandžastoj boji.

Iako mnogi SOHOvi LASCO snimci imaju karakterističnu živu paletu crvene ili plave boje, roza nijanse trule višnje na ovoj slici postoji samo zbog razlike u prezentacije slike.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________