2017-12-SLIKA NEDELJE - DECEMBAR 2017.

_________________________________________________________________________________________

18. DECEMBAR 2017.


GAIA I NJEN NEBESKI SKEN


Copyright: ESA/Gaia

OPIS SLIKE: Misija Gaia će da napravi najveću, najprecizniju 3D mapu naše Galaksije istražujući više od hiljadu miliona zvezda. Ovaj cilj se oslanja na sistematsko i ponovljeno posmatranje pozicije zvezda u dva polja gledišta kako bi se otkrile bilo kakve promene u kretanju objekata kroz prostor. Gaia polako rotira, pomerajući svoja dva teleskopa, koji su odvojeni za 106,5 stepeni, preko celokupne nebeske sfere kako bi napravili četiri potpune rotacije dnevno.

Istovremeno, njegova osovina rotora menja orijentaciju oko Sunca sa vremenom od oko 63 dana, omogućavajući skeniranje različitih delova neba. Ovim pristupom izgrađena je veza između zvezdanih pozicija i pokreta.Dok karte zvezda pružaju fokus prethodnih izdanja slika, ova slika predstavlja
pokret samog satelita preko celog neba. Polozaj Gaia satelita se svake sekvence sklanja sa dve tačke: jedna u svakom trenutku predstavlja neki od dva teleskopa. Položaji su planirani na nebeskim koordinatama: rektascenzija (horizontalna osa) i deklinacija (vertikalna osa), koje se mogu zamisliti kao linije dužine i širine odštampane na unutrašnjosti nebeske sfere.

Boje označavaju pravac skeniranja, za koji je ključ naznačen na granici slike. Smer skeniranja u odnosu na sever (gore) može da se nadje startovanjem u sredini slike i kretanjem ka granici do odgovarajuće boje. Svaka boja oko granice pokriva opseg od 18º. Uvećanje otkriva prvo krstasto tkanje, a na kraju pojedinačne tačke. Najveća gustina preklapanja uzorka predstavlja područja neba koja su već nekoliko puta skenirana u različitim pravcima, dok su oblasti niže gustine, skenirani manje puta i u manje različitih pravaca.

Gaia je lansirana 19. decembra 2013. godine i započela rutinske operacije u julu 2014. Prvi katalog sa više od milijardu zvezda, zasnovan je na prvih 14 meseci skeniranja, objavljen je u septembru 2016. godine. Slika prikazana ovde je napravljena od kretanja Gaia satelita između 1. oktobra 2014. i 31. maja 2016. godine. Ovo odgovara periodu koji uključuje drugo izdavanje podataka, koji je zakazan za april 2018. godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

14. DECEMBAR 2017.


RASTUĆA MAGLINA


Copyright: ESA/XMM-Newton, J. Toalá & D. Goldman

OPIS SLIKE: Mlada masivna zvezda koja je počela život oko 25 puta masivnija od naše Sunčeve svetlosti, ispaljuje ljuske materijala i brzih vetrova, kako bi stvorila ovu dinamičku scenu. Na slici je prikazana detaljna struktura magline Crescent koja je ispraznila materijal od sadržaja koji se naduvao u crveni gigant pre 200.000 godina. Brzi vetrovi emitovani u skorije vreme, su se sudarali sa tim materijalom, uzrokujući da se gasovi u mehuru zagrevaju i emituju rentgenske zrake, koji se vide u plavoj boji na slici. Mogu da se vide i druge karakteristike, kao što je zelena boja, generisana od atoma kiseonika, gde zvezdani vetar interagira sa okolnim međuzvezdanim medijumom.

Razlike u gustini u okolnom materijalu mogu dovesti do različitih struktura, kao što je prošireni segment mehura u gornjem desnom uglu. Zvezda će verovatno završiti svoj život u nasilnoj eksploziji supernove. Maglina se nalazi u sazvežđu Labuda oko 5.000 svetlosnih godina udaljena od nas.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

04. DECEMBAR 2017.


KASINIJEV OPROSTAJNI MOZAIK SATURNA


Copyright: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute

OPIS SLIKE: Oproštajući se od planete koja je 13 godina bila centar njenog istraživanja, sonda Kasini je bacila poslednji pogled na Saturn i sjajno prstenje tokom zadnjeg dela svog putovanja i snimila je seriju slika koje su sakupljene u ovaj novi mozaik.

Misija je završena 15. septembra sa planiranim dramatičnim uronjavanjem u atmosferu planete. Dva dana ranije, napravljene su slike planete i njegovih glavnih prstenova sa jednog kraja na drugi. Meseci Prometheus, Pandora, Janus, Epimetheus, Mimas i Enceladus takođe ulepšavaju izgled u pozadini.

Ovaj pogled je upravljen prema sunčanoj strani prstena od oko 15 ° iznad ravni prstena. Kasini je bio na 1,1 miliona kilometara od Saturna, kada su napravljene 42 crvene, zelene i plave slike u ovom mozaiku. Kombinovane su kako bi se dobio pogled u prirodnim bojama. Skala na Saturnu je oko 67 km po pikselu. Skala slike na Mesecima varira od 59 km po pikselu do 80 km po pikselu. Ugao Sunce-planeta-sonda je 138°.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________