2016-09-SLIKA NEDELJE - SEPTEMBAR 2016.

_________________________________________________________________________________________

26. SEPTEMBAR 2016.


MAVRT VALIS MARSOV MOZAIK


Copyright: ESA/DLR/FU Berlin, CC BY-SA 3.0 IGO  

OPIS SLIKE: Izvajan drevnogm vodom koja je tekla na površini, Mavrt Valis je jedan od najznačajnijih izlaznih kanala na Marsu. Dolina, jednom potencijalno habitabilno mesto, je jedna od glavnih karakteristika oblasti na granici između Juznih visina i severnih ravnica.

Mavrth Valis u fokusu slike, pogled iz ptičije perspektive, se prostire na 330.000 kvadratnih km u okolnoj dolini. Sa dužinom od 600 km i dubinom do 2 km, je jedna od najvećih dolina na Marsu. Ogromne količine vode su nekad prošle kroz njega, sa visih nivoa oblasti, u koje su prikazane u donjem desnom uglu slike, I u severnih ravnica, u gornjem levom uglu.

Među izuzetnim karakteristikama su, velika izloženost svetlosti filosilikata (minerali gline) koji leže duž njenog toka. Filosilikatei na Marsu su dokaz prisustva tečne vode u proslosti, sto ukazuje na mogućnost da je nastanjivo okruženje postojalo na planeti sve do pre 3,6 milijardi godina.

Tamna stena, sa ostacima drevnog vulkanskog pepela, koje pokriva mnoge gline bi mogala da je sacuvala tragove drevnih mikroba u stenama od radijacije i erozije. Ovo čini Mavrth Valis jednom od najzanimljivijih oblasti za geologe i astrobiologe podjednako. To je jedna od kandidata lokacija za spistanje ExoMars 2020. godine, sto jezajednička misija između ESA i Rusije, sa osnovnim ciljem otkrivanja da li život nekada postojao na Marsu.

Naziv potiče od Velške reči za Mars (Mavrth) i na latinskom, doline (Vallis). Ovaj mozaik je napravljen pomoću devet pojedinačnih slika snimljenih od strane stereo kamere visoke reolucije, na ESA Mars Ekpress letilici, koja je u orbiti Marsa od kraja 2003. godine. To je jedan od niza slika ovog regiona objavljenomih 7. jula 2016. Godine na strani DLR-a i strani Slobodnog Univerziteta Berlin.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

19. SEPTEMBAR 2016.


KANJONI NA TITANU POPLAVLJENI METANOM


Copyright: NASA/JPL-Caltech/ASI  

OPIS SLIKE: Prigodno nazvan Titan, najveći Saturnov mesec, je izuzetno slican Zemlji. Njegov prečnik je samo oko 40% naše planete, ali Titanova gusta atmosfera je bogata azotom i geološka aktivnost na njegovoj površini dovodi do neizbeznog poređenja između Zemlje i Titana.

Ova slika, napravljena radarom svemirskog broda Cassini, samo pokazuje koliko su slične karakteristike Titanove površine sa krajolicima na Zemlji.

Pored Zemlje, Titan je jedini objekat, na kome su pronadjeni dokazi aktivne erozije na velikoj skali. Postojanje mora, jezera i reka ispunjenih tečnim ugljovodonikom - uglavnom metan i nesto etana - erodiraju površinu ovog meseca, na gotovo isti način kako to voda cini na Zemlji.

Upadljiv primer je Vid Flumina, koji lici na Nil po grananju recnog sistema, vidljivom na gornjem levom kvadrantu slike. Reka na severnoj, polarnoj oblasti Titana se uliva u Ligeia Mare, more bogato metanom, koje se pojavljuje kao tamna fleka na desnoj strani slike.

Istraživači u Italiji i SAD analizirali su Cassinijeva radarska zapažanja iz maja 2013. godine i nedavno su otkrili da su uski kanali koji granaju Vid flumina duboki, strmi jednostrani kanjoni napunjeni tecnim ugljovodonikom.

Kanali su malo manje od kilometra u širini i do 570 m dubine, sa kosinama strmijim od 40º. Ovo sugeriše da su izvajani od tečnog metana, koji se uliva u glavnu VidD Flumina reku, koja je uporno erodirala zidove kanjona. To su geološki procesi koji podsećaju na skulpture na klisurama reka na našoj planeti.

Studija je prvi direktni dokaz duboko ukorenjenog, metanom poplavljenog kanala na Titanu. Saznanje kako su formirani pruža uvid u poreklo i evoluciju Meseca i može da pomogne razumevanju sličnih geoloških procesa na Zemlji.

Cassini-Hajgens Radarski tim se nada da ce ponovo da posmatra Ligeia Mare i Vid Flumina oblast u aprilu 2017. godine, tokom finalnog pristupa Cassinija Titanu. Misija je saradnja između NASA, ESA i italijanske ASI svemirske agencije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

12. SEPTEMBAR 2016.


VIZUALIZACIJA ESA ZVEZDANE KARTE


Copyright: ESA

OPIS SLIKE: Godine 1989. ESA jelansirala prvu svemirsku misiju posvećenu astrometriji - nauci o definisanju neba. Satelit je dobio ime Hipparcos, prema grčkom astronomu, Hiparhu, koji je sastavio najstariji poznati zvezdani katalog u drugom veku pre nase ere.

Hipparcos radi više od tri godine i katalog koji se zasniva na njegovim podacima, objavljen 1997. godine, imao je veliki uticaj na mnoge oblasti istraživanja astronomije.

Ovaj katalog sadrzi 117.955 zvezde I pokazuje njihove pozicije sa neverovatnom preciznošću, uz procenu njihove udaljenosti od nas i kretanja kroz galaksiju. To je bio ogroman napredak u odnosu na najbolje kataloge koji su napravljeni od posmatranja na Zemlji, koji su sadržavali informacije za nešto više od 8.000 zvezda.

Nedavno je pokrenut ESA Zvezdana kartografska vizualizacija je istraživanje nekih centralnih aspekata astrometrijskim kataloga zvezda, koristeći podatke iz Hipparcos misije od ESA.

Ovaj interaktivni doživljaj omogućava korisnicima istrazivanje trodimenzionalne distribucije skoro 60.000 zvezda iz Hipparcos kataloga. Zvezde se vizualizuju kao funkcija njihovog sjaja; takođe je moguće da pokažu svoje boje, kao i imena i roditeljskih konstelacija najsjajnijih zvezda.

Korisnici mogu da saznaju gde su se na nebu nalazile zvezde prošlosti - ili će biti u budućnosti - na osnovu podataka koje je izmerio Hipparcos.

Vizualizacija "Hertzsprung-Russell dijagrama", alat koji se koristi od strane astronoma za proučavanje evolucije zvezda, je takodje na raspolaganju.

Sledeći veliki proboj u ovoj oblasti će doći sa Gaia misijom od ESA, koja je pokrenuta u 2013. godini. Gaia će napraviti popis više od milijardu zvezda - oko 1% sadržaja naše galaksije – sa takvom preciznošću i detaljima koji će ponovo da revolucioniraju astronomiju.

Avantura startuje ovde. - - - Vise o Hiparhu.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

07. SEPTEMBAR 2016.


HABLOV POGLED KOSMICKU SKOLJKU I BISER


Copyright: ESA/Hubble & NASA; Zahvaljujemo se: M. Canale

OPIS SLIKE: Svet je tvoja ostriga, kao izraz vazi i za NASA / ESA svemirski teleskop Habl, sa njegovim modernim instrumentima i povoljnoj lokaciji u orbiti iznad Zemljine atmosfere.

Ova slika je napravljena koristeći Habl teleskop sa njegovom Sirokougaonom planetarnom kamerom 2, koja je odgovorna za mnoge najlepše slike teleskopa. To pokazuje i maglina Školjka (formalno poznata kao NGC 1501), usijan oblak oko 5.000 svetlosnih godina udaljen od Zemlje u sazvežđu Žirafa.

Maglina Školjka je vrsta kosmičkog objekta koji je u suštini ogroman oblak prašine i naelektrisanih gasova. Magline često svetle, kao što se vidi ovde, od zračenja iz obližnje zvezde. U slučaju maglina Školjka, ta zvezda se vidi kao žuto-narandžasta tačka u centru tirkiznog oblaka, nalik školjki u kojoj je dragoceni biser.

Ovo je planetarna maglina, što znači da je nastala kada je ranija zvezda - "biser" - odbacila svoje spoljašnje slojeve gasa u svemir. Ova zvezda je podjednako značajna kao i prelepa sa strukturom koja je okružuje. To je zvezda pulsar, što znači da njen intenzitet redovno i periodično varira. U slučaju NGC 1501 I njene maticne zvezde, ovo je neverovatno brzo, gde se svetlost zvezde značajno menja u samo pola sata.

Složenost unutrašnje strukture magline Školjka je jasno vidljivo u ovom detaljnom prikazu. Astronomi su po uzoru na ovaj objekat u 3D pronašli da se radi o oblaku nepravilnog oblika prepunog grudvastih i neravnih struktura, kao što su čvorovi i mehurići gasa i grudvice prašine, sve zajedno isprepletano.

Ova zapazanja u vidljivoj svetlosti pokazuju sjaj gasova, uključujući vodonik i azot. Svetle boje ovde prikazane su proizvoljne. Verzija ove slike je ušla u obradu slika za takmicenje “Hablove Tajne Riznice” 2012. godine od takmičara Mark Kanalea.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________