2020-04-SLIKA NEDELJE - APRIL 2020.

_________________________________________________________________________________________

ESA I PANDEMIJA


Copyright: ESA

OPIS SLIKE: ESA ispituje kako svemir može da pomogne poboljšanju života na Zemlji i tokom pandemije i posle nje. Stručnjaci za ekonomiju, geopolitiku, psihologiju, medicinu, nauku o podacima i digitalnim uslugama, doprineće nizu mrežnih seminara koje organizuje ESA na čelu da generalnim direktorom Jan Vornerom. Pristup zdravlju, sveprisutna komunikacija i daljinski pristup obrazovanju više nisu problemi samo za izolovana područja; potrebni su i novi poslovni modeli i rešenja za velike gradove. Kako izveštavaju podaci posmatranja Zemlje, uticaj mera preduzetih za suzbijanje širenja pandemije, daje izvanredan dokaz kako usporavanje društva može da ima opipljiv uticaj na životnu sredinu.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

POJAVILA SE OZONSKA RUPA NA ARKTIKU


Copyright: ESA

OPIS SLIKE: Oko 90 procenata ozona u atmosferi se nalazi na visini između 15 i 30 kilometara. Kao „ozonski omotač“, gas u tragovima ispunjava važnu zaštitnu funkciju tako što apsorbuje veliki deo sunčevog štetnog UV zračenja. Da bi se izmerila ukupna količina ozona u atmosferi na određenom mestu, koristi se takozvana "Dobsonova jedinica" (DU). Ozonski omotač vrednosti 100 Dobson jedinica odgovara stubu debljine 1 milimetar od čistog ozona. Čim ova izmerena vrednost padne ispod 220 DU, govori se o "ozonskoj rupi". Ozonski omotač je tada najmanje 30 procenata tanji od normalnog.

Ovo je prvi put se ozonska rupa ovakve veličine pojavljuje nad Arktikom. Kritična vrednost ozona je pala je ispod 220 Dobsonovih jedinica - obično se to događa u polarnoj oblasti na proleće na Antarktiku, ali ne i na Arktiku na severnoj hemisferi.

Trenutna analiza ozonskog omotača pokazuje da su iscrpljivanju ozona na Arktiku pogodovala izuzetno dugotrajni i jaki polarni vetrovi u poslednja dva meseca. Međutim, da bi se klasična ozonska rupa formirala iznad polarnog kruga, različiti hemijski i dinamički atmosferski procesi moraju da se zajuedno pojave.

Pošto je polarna noć do marta i Sunce ne sija, vazdušne mase u stratosferi su se značajno ohladile poslednjih nedelja i meseci. Tako su mogli da se stvore "oblaci od matičnog bisera". Na ovim polarnim stratosferskim oblacima se odvijaju brojne hemijske reakcije, tako da one takođe stvaraju osnovni uslov za preradu atmosferskog ozona. Kada Sunce u proleće počne polako da se pojavljuje u polarnoj oblasti, na taj način se obezbeđuje potrebna energiju za reakcione procese i počinje oštećenje ozona. Zatim se ozon razgrađuje još uvek visokim koncentracijama hlora u atmosferi. Ceo ovaj proces trenutno ima za posledicu na Arktiku, da se u polarnom vrtlogu stvorila ozonska rupa. Raspon znatno smanjenih vrednosti ozona se proteže na oko 60 stepeni severne geografske širine. Razlozi zbog kojih se ozonska rupa trenutno razvija na Arktiku su, sa jedne strane, izvanredna dinamika stratosfere ove zime, a s druge strane, još uvek visoka koncentracija hlora u atmosferi.

Zahvaljujući međunarodnim merama za zaštitu ozonskog omotača, već nekoliko godina  je vidljiv generalni oporavak ozonskog omotača. Iz današnje perspektive i ako se strogo poštuju postojeće zaštitne mere, možemo da pretpostavimo, da će ozonski omotač potpuno da se oporavi do sredine ovog veka.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

BEPI COLOMBO SE PRIBLIŽAVA ZEMLJI PRE ZADNJEG PROLETA


Copyright: ESA

OPIS SLIKE: Oproštajna poseta: Na svom dugom putu do Merkura, svemirska letjelica ESA BepiColombo sutra će se poslednji put približiti zemlji poslednji put - preleteće Južni Atlantik na samo 12.700 kilometara u petak ujutro. Približava nam se nego mnogim satelitima. Ovaj bliski leteći koči sondu i savija putanju dalje prema suncu. Međutim, svoj cilj, najdublju planetu Merkur, neće dostići do 2025. godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

PROLET BEPI COLOMBA PORED ZEMLJE


Copyright: ESA

OPIS SLIKE: Zbog ranih preventivnih mera za ograničavanje mogućnosti širenja infekcije, situacija na ESOC-u je sada stabilna. Nekoliko pojedinaca koji periodično odlaze na lice mesta, većinom rade u izolaciji i uglavnom se uopšte ne susreću. Ako moraju da budu u istoj prostoriji, oni slede vrlo stroga pravila društvenog distanciranja i zaštite.

Tokom kritičnog - i nemogućeg odlaganja - leta BepiColombo, 10. aprila, primenjivaće se i takve mere, osiguravajući da članovi tima mogu da upravljaju svemirskim brodom kroz ovaj prekretnički trenutak, istovremeno štiteći svoje zdravlje i sigurnost.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________