2017-01-SLIKA NEDELJE - JANUAR 2017.

_________________________________________________________________________________________

30. JANUAR 2017.


KEOPSOVE SOLARNE CELIJE


Copyright: ESA – C. Carreau  

OPIS SLIKE: ESA satelitska misija - Keops - je prošla značajna ispitivanja prošle godine da bi bila spremna za lansiranje do kraja 2018. godine. Keops će leteti sa niskoj orbiti oko Zemlje, uzimajući energiju od Sunca, pa su zbog toga važan fokus testiranja pre starta, kvalifikacija solarnih panela satelita i njihove ćelije.

Slika prikazuje deo od 12 solarnih ćelija koje je su testirane u vakuumu na tehničkom centru ESA u Holandiji.
Ćelije su zagrevane do visokih temperatura kako bi bile izložene onome sto će satelit doživeti u svemiru. U stvari, temperature su smanjene u cilju ubrzanja starenja, sto je efekat koji doživljava sonda u toku 3,5 godina. Te ćelije su provele 2.000 sati na 140ºC, 2.000 sati na 160ºC i 2.090 sati na 175ºC. Nakon testiranja, maksimalna snaga ćelija je “degradirana” za manje od 2%, što je jasno ispod prihvaćenog kriterijuma od 3%.

Kao rezultat ovih testova, Keopsovi solarni paneli i njihovi elementi, su sada spremni za misiju. Jednom u svemiru, Keops će meriti gustinu egzoplaneta sa veličinom ili masom opsega od super-Zemlje do Neptuna. Podaci će postaviti nove smernice u poznavanju strukture planeta u ovom masovnom opsegu, a samim tim i njihovog formiranja i evolucije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

23. JANUAR 2017.


LED SE OKUPLJA U BLIZINI MARSOVOG SEVERNOG POLA


Copyright: ESA/Mars Express – CC BY-SA 3.0 IGO

OPIS SLIKE: Ovaj animirani gif pokazuje prikupljanje leda na  odeljku 73 x 41 km severno od polarne kape na Marsu, između novembra i decembra 2004. godine. Slike su napravljene u visokoj rezoluciji sa stereo kamerom na Mars Expresu u prvoj godini na crvenoj planeti. To je bio u orbiti Marsa pre više od 13 godina.

Prva slika je napravljena 23. novembra 2004. godine tokom orbite 1.087, a drugi je iz iste oblasti od 30. decembra 2004. godine, tokom orbite 1.219. Slike su usmerena na 79.94ºN / 44.11ºE.

Severni polarni deo se sastoji od slojeva vodenog leda koje se šire do dubine od oko 2 km. Slojevi su rezultat sezonskog topljenje leda pomesanog sa prasinom. Tokom zime vodeni led  je pokriven tankim slojem leda ugljen dioksida od nekoliko centimetara na oko metar debljine.

Tokom toplijih letnjih meseci, većina ugljen dioksidovog leda se pretvara direktno u paru i odleti u atmosferu, ostavljajući za sobom vodene ledene slojeve. Ali kada se godisnje doba ponovo promijeniti, tanak sloj tecnog ugljen dioksida počinje da se ledi, kao ovde na slici, gde se vide suptilne promene između leta i jeseni.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

16. JANUAR 2017.


SUNCE U 2017. GODINI


Copyright: ESA/Royal Observatory of Belgium

OPIS SLIKE: Ova montaža od 366 slika pokazuje naše Sunce kroz oči ESA-Proba-2 satelita, kao ga je videla svaki dan u 2016. godini. Satelitska SWAP kamera radi na ekstremnim ultravioletnim talasnim dužinama za snimanje vruće turbulentne atmosfere Sunca, poznate kao Solarne korone.

Svaka slika je napravljena od 30 pojedinačnih fotografija, svaki dan u 01:00 GMT, koje su obrađene kako bi se poboljšale značajne karakteristike koje se protežu duž Sunčevog diska. Tokom 2016. godine ciklus jedanaestogodisnje aktivnosti Sunca je nastavio prema svom minimumu. To je vreme kada se broj Sunčevih pega, aktivnih područja, solarnih protuberanci i erupcija, smanjuje. Pa ipak, najaktivnija oblast prošle godine može da se vidi na slici od 17. jula. Svetlo područje u neposrednoj blizini središta Sunca, proizvelo je osam od 20 najsnažnijih protuberanci u toku prošle godine.

Ostale istaknute značajne pojave su koronalnoj rupe - tamnija područja, koja ukazuju na niže nivoe emisija. Međutim, koronalna rupa može da proizvede potoke brzog solarnog vetra koji mogu da pokrenu geomagnetne oluje na Zemlji. Jedna od najvećih rupa posmatranih prošle godine, može da se vidi prema severu Sunca 24. decembra, prisutna za vreme nekoliko Solarnih rotacija.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

09. JANUAR 2017.


GLOBALNI MOZAIK U BOJI OD DIONE SATELITA


Copyright: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute/Lunar and Planetary Institute

OPIS SLIKE: Upoznajte Dione, ledeni satelit prečnika 1.122 km, koji je Saturnov satelit 15. mesec po veličini u Sunčevom sistemu.

Globalni mozaik u boji od intrigantne površine ovog meseca je proizveden od slika koje je međunarodna Kasini letilica napravila tokom prvih 10 godina istraživanja Saturnovog sistema.

Možda je najupečatljivije posmatranje, razlika u boji i osvetljenosti između leve i desne polovine slike. Oni odgovaraju pravcima u kojima mesec putuje duž svoje orbite oko Saturna svakih 2,7 dana (astronomi ih nazivaju "prednja" i "zadnja" strana.

Tamna prevlaka na "zadnjoj" hemisferi se smatra da je posledica radijacije iz Saturnove magnetosfere, što dovodi dotle da organski elementi na površini Dione postanu tamnije i crveniji u izgledu.

Paperjaste bele pruge na šarenoj površini su svetle ledene stene - oko nekoliko stotina metara visine i one proizilaze iz tektonskih pukotina.

Za to vreme je hemisfera na  "prednjoj" strani pokrivena ledenom prašinom od Saturnovog E-prstena, koja se i sama "hrani" sitnim česticama izbačenim sa obližnjeg meseca Enceladusa.
Enceladus stalno ispusta gas i zaleđene čestice u svemir što se vidi po oštećenjima blizu južnog pola. Dione izgleda mirno u ovom trenutku, ali  izrovana površina svakako ukazuje na geološki aktivnu prošlost.

Nedavna studija teorijskih modela od strane nezavisnih istraživača ukazuje na to, da bi mogao da postoji podzemni okean koji okružuje jezgro kamenitog Meseca, i nalazi se oko 100 km ispod pokrivača.

Ovaj globalni mozaik je prvi put objavljen 2014. godine Rezolucija slike je 250 m po pikselu.

Misija Kasini-Hajgens je projekat NASA, ESA i ASI, italijanske svemirske agencije. Misija je pokrenuta 1997. godine, a sonda je došla do Saturnovog sistema 2004. godine, sa Higens modulom sletela na Titan u januaru 2005. godine. U septembru ove godine, Kassini letelica će uroniti u Saturnovu atmosferu što će obeležiti kraj ove neverovatne misije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

03. JANUAR 2017.


INTERSTELARNI FILAMENTI


Copyright: ESA and the SPIRE & PACS consortia, Ph. André (CEA Saclay) for the Gould’s Belt Survey Key Programme Consortium, and
A. Abergel (IAS Orsay) for the Evolution of Interstellar Dust Key Programme Consortium

OPIS SLIKE: Baš kao što je nova kalendarska godina počinje, noseći sa sobom osećaj novih početaka, tako je i u ovoj mreži prašine i gasa prikazan deo neba gde radjanje zvezda tek treba da zaživi.

Ovo područje je poznato kao Polaris Flare - oblast prašine i gasa koji se vidi duž linije pogleda prema zvezdi Polaris, “zvezdi Severnjaci” u sazvežđu Ursa Minor, 490 svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Snimak je napravila ESA svemirska opservatorija Heršel još 2011. godine;  kompozitni slika u boji je prikazana ovde.

Na njoj se vide nekoliko desetina zamršenih međuzvjezdanih vlakana. Takva vlakna mogu da se protežu na više desetina svetlosnih godina kroz prostor i mogu da budu prethodinica nastanka formiranja zvezda, što se često dogadja u najgušćim delovima ovakvih struktura.

U okviru vlakana se nalaze brojni čvorovi zgusnutog materijala, ali trenutno se retko koji čini se da je seme budućih zvezda. Takvi kakvi su sada, filamenti jednostavno nisu dovoljno masivni da bi podržali formiranje zvezda.

Oblast je snimila Heršelov  Spectral and Photometric Imaging Receiver na infracrvenim talasnim dužinama od 250, 350 i 500 mikrona.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________