2017-05-SLIKA NEDELJE - MAJ 2017.

_________________________________________________________________________________________

29. MAJ 2017.


ZVEZDANI RATNIK U ESI

Copyright: ESA–C. Carreau, CC BY-SA 3.0 IGO

OPIS SLIKE: Na prvi pogled se čini kao da je ovo fotografija napadača iz filma Star Wars. Ali, napadač je u stvari naš naučnik na projektu Rozeta, Mat Tejlor, koji je jedan od tri ESA naučnika na konvenciji naučne fantastike "FedCon" u Bonu, Nemačka, 2. i 5. juna.

Dok će Mat predstaviti Rezetinu neverovatnu pustolovinu na kometu, uključujući njegov dramatičan zaključak, viši ESA naučni savetnik, Mark MekKorin će da istakne neke od naših ostalih uzbudljivih misija, Mercury, Mars i Jupiter, zajedno s misijama za proučavanje planeta oko drugih zvezda.

Pol MekNamara, projektni naučnik za LISA Pathfinder, istražiće nauku o gravitacionim talasima i kako su prikazani u svemiru Star Treka. Razmislite o gravitacionim talasnim površinama, kontinuiranim gravitonskim snopovima, fluktuirajućim gravitonskim poljima i još mnogo toga.

Predstavnici ESA-naučnih i poslovnih timova takođe će biti spremni da odgovore na vaša pitanja na našem izložbenom štandu. Takođe možete da isprobate našu "nauku koja se susreće sa kvizom naučne fantastike". I naravno, pazite na našu prijateljsku policajku!

Fotografija ovdje je predstavljena u ESA - tehničkom srcu, u Holandiji, i pokazuje test modele različitih satelita i hardvera. Na desnoj strani je ESRO-4, pokrenut 1972. godine radi proučavanja Zemljine atmosfere, jonosfere i vazdušnih pojaseva.

HEOS-1 je sa druge strane ormarića. Pokrenut 1968. godine, to je bila prva Evropska sonda koja se približila prostoru blizu Zemlje kako bi proučila magnetna polja, zračenje i solarni vetar izvan Zemljine magnetosfere.

Sledeća linija je sklop za automatsko transportovanje vozila, koji se koristi za priključivanje broda za opskrbu Internacionalne Svemirske Stanice.

Konačno, na krajnjoj levoj strani nalazi se COS-B, koja je 1975. godine bila prva misija koju je ESA pokrenula 1973. godine. COS-B je proučavao gama-snimke i bio je preteča Integrala, koji još uvek funkcioniše.

Ovo ovaj istorijski svemirski hardver možete da pogledate tokom našeg godišnjeg otvorenog dana, koji će ove godine biti održan 8. oktobra (više detalja biće objavljeni uskoro).

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

22. MAJ 2017.


IZGUBLJEN U FOTOSFERI OD AOIFE VAN LINDEN TOL


Copyright: A. van Linden Tol  

OPIS SLIKE: Apstraktna skica od Aoife van Linden Tol, dobitnice prve ESA Ars Electronica rezidencije, osnovane u maju 2017. tokom njenog drugog boravka u ESA tehničkom srcu u Holandiji. Skica, koja je napravljena sa ugljenim prahom i pigmentima, je inspirisana višebojnim snimcima Sunca, kao što su oni od ESA/NASA SOHO opservatorije. Kao umetnica koji radi prvenstveno sa eksplozivnim medijima, Aoife često pravi pripremne skice i dizajn bacajući prah uglja i pigmente na papir.

Tokom boravka, ona je istraživala za njen „Star Storm“-projekt, eksplozivan nastup, inspirisan zvezdama, uključujući i Sunce. Predstava će biti premijerno izvedena u septembru tokom Ars Electronica festivala u Lincu, u Austriji. Ova skica, „Izgubljen u fotosferi“, je preliminarna ideja za jedan od mnogih različitih segmenata u njenim impresivnim performansima. Cilj ovog segmenta je da publika doživi burne procese koji se dešavaju unutar Sunca kao da su to sve gledali iz fotosfere.

Da bi zaokruzila predstavu, kao i fino podešavanje detalja, koje će uključiti i eksploziju, umetnica je organizovala niz sesija razmena ideja sa ESA - naučnicima. Tokom ovih razgovora, ona je predstavila pojedine aspekte performansi i pozvala je naučnike da razgovaraju o relevantnim fizičkim procesima i kako ih najbolje predstavljati korištenjem različitih eksplozivnih medija.

U duhu dvosmerne razmene tokom ovog boravka, umetnca je ponudila naučnicima i drugim ESA zaposlenima da zavire u njenu stvaralačku praksu i omogućila im je da istražuju procese svog kreativnog razmišljanja, koji se odnose na nauku organizovanjem radionica i participativnim live-umetničkim događajima. Tokom ovih događaja, učesnici su eksperimentisali sa različitim medijima i tehnikama za stvaranje dela.

Ova umetnost-nauka se odvijala u organizaciji Ars Electronica u saradnji sa ESA. Međunarodni žiri koji je uključivao ESA, Ars Electronica i Futurelab, kao i mreže Evropske digitalne umetnosti i nauke, odabrali su  predlog Aoife od 139 podnetih projekata u 2016. godini.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

15. MAJ 2017.


IZVORI U XMM-NEWTONOVOM DRUGOM KATALOGU


Copyright: ESA/XMM-Newton/ R. Saxton / A.M. Read, CC BY-SA 3.0 IGO  

OPIS SLIKE: Ovo živopisno, naizgled apstraktno umetničko delo je u stvari mapa, koja prikazuje sve nebeske objekte koje je otkrio XMM- Newton tokom svojih istraživanja između avgusta 2001. i decembra 2014. godine. U orbiti Zemlje od 1999. godine, XMM- Newton je studirao visokoenergetske pojave u univerzumu, kao što su crne rupe, neutronske zvezde, pulsari i zvezdani vetrovi. Ali čak i kada se pomera između specifičnih ciljeva, svemirski teleskop sakuplja naučne podatke.

Mapa pokazuje i 30.000 izvora uhvacenih tokom 2111 ovih pomeranja. Zbog preklapanja staza pomeranja, neki izvori su primećeni i do 15 puta, a 4.924 izvora su-primećeni dva ili više puta. Nakon korekcije za preklapanje između pomeranja, 84% od neba je pokriveno. Slika je kodirana bojama, gde suizvori niske energije u crvenoj boji, a izvori visoke energije su uplavoj boji. Pored toga, sto je svetliji izvor, to je veći na karti.

Ovaj plot je sa galaktickim koordinatama, koje odgovaraju centru Mlečnog puta. Izvori visoke energije duž centra Mlečnog puta, uključuju crnu rupu Cygnus X-1 i  Vela X-1, koja je binarni sistem koji sadrži neutronsku zvezdu, koja oduzima materiju iz pratioca superdžina. Jos mnogi sistemi crnih rupa i binarnih zvezdanih sistema su tako zarobljeni, uključujući objekte koji su identifikovani kao GRS 1915+105, 4U 1630-47 i V 4641 Sgr.

Dve grupe izvora, jedan u gornjem levom uglu i jedan u donjem desnom uglu, odgovaraju ekliptici polova. Objekti iznad i ispod ravni naše galaksije su pretežno spoljne galaksije koje emituju rentgenske-zrake iz svojih masivnih crnih rupa.

Tehnicke informacije o izvoru kataloga su dostupne: ovde.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

08. MAJ 2017.


POGLED U CEV TELESKOPA KEOPS


Copyright: University of Bern / T. Beck  

OPIS SLIKE: Gledajući u cev teleskopa Keops, član tima se ogleda u glavnom ogledalu satelita, koje je uokvireno crnom unutrašnjom površinom teleskopske cevi. Zadnja strana sekundarnog ogledala se vidi u centru slike, koje se drži u mestu sa tri šipke.

Keops je ESA egzo planetarna satelitska misija koja će nadgledati planete veličine izmedju Zemlje i Neptuna koje kruže oko zvezda u drugim zvezdanim sistemima.

Svetlo od zvezda domaćina će ući u teleskop i videce se u osnovnom ogledalu prema sekundarnom, što će da usmerava svetlost zvezda kroz rupu u centru primarnog ogledala, na CCD detektor. To je isti dizajn koji se koristi za veći NASA/ESA Habl svemirski teleskop i ESA Heršel opservatoriju.

Preciznim praćenjem svetla zvezde, Keops će detektovati tranzit planete, kada kratko prodje preko naličja zvezde. Ovo omogućava tačno merenje poluprečnika planete. Za planete poznate mase, biće otkrivena njihova gustina, pružajući indikaciju strukture, i na kraju kako se planete ove veličine formiraju i kako se razvijaju.

Keops teleskop je postigao važnu prekretnicu krajem aprila, kada je dostavljen Univerzitetu u Bernu od strane Leonardo-Finmeccanica, u ime italijanske svemirske agencije ASI i Italijanskog Nacionalnog Instituta za Astrofiziku INAF.

Pročitajte više o teleskopu i najnovijim ispitivanjima: ovde.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

01. MAJ 2017.


MORE GALAKSIJA


Copyright: NASA, ESA & M. Mutchler (STScI), CC BY 4.0

OPIS SLIKE: Dok je jedan instrument NASA/ESA Habl svemirskog teleskopa posmatrao par spiralnih galaksija za 27. godišnjicu prošlog meseca, drugi je istovremeno posmatrao parče neba da bi dobio ovakvu širokougaonu sliku. Ova posmatranja "paralelnih polja" povećavaju produktivnost teleskopa.

Paralelno polje prikazuje oblast neba preplavljenu uglavnom sa spiralnim galaksijama kao sto je naš Mlečni put. Većina galaksija izgledaju drugačije samo zato što su nagnute pod različitim uglovima sa naše tačke gledišta. Nekoliko drugih su u interakciji spajanja. Slika pokazuje niz bližih zvezda u našoj galaksiji.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________