2015-11 - SLIKA NEDELJE - NOVEMBAR 2015.

_________________________________________________________________________________________

30. NOVEMBAR 2015.


LISA PATHFINDER SPREMNA ZA START


Copyright: ESA–M. Pedoussaut, 2015

OPIS SLIKE: Završne pripreme su u toku u Evropi Spaceport u Kuru, Francuska Gvajana, za pokretanje LISA Pathfinder, ESA tehnologije, demonstratora koji će utrti put za detekciju gravitacionih talasa iz svemira. Lansiranje je planirano u 04:15 GMT (05:15 CET) 2. decembra.

Na ovoj slici, napravljenoj sa ultra-širokim uglom ribljeg oka 19. novembra, letilica je sakrivena od pogleda, inkapsulirana u 'gornjem kompozitu svoje Vega rakete. Samo aerodinamička oplata na vrhu potpuno sklopljenog lansera je vidljiva, dok su niži stepeni skriveni od pokretne pristupne platforme.

Crevo je deo sistema klimatizacije koji reguliše životnu sredinu unutar objekta.

Vega će poslati LISA Pathfinder u eliptičnu orbitu oko naše planete. Zatim, letilica će koristiti svoj pogonski modul da je podigne na najvišu tačku orbite u šest faza. Poslednji Burn će pokrenuti letelicu prema svojoj operativnoj orbiti oko stabilne tačke pod nazivom L1 oko 1,5 miliona km od Zemlje ka Suncu.

Kada bude bila na konacnoj orbiti, Lisa Pathfinder će testirati ključne tehnologije za posmatranje prostora zasnovanog na gravitacionim talasima. Ovi talasi koji tkaju prostor-vreme, su predviđeni opštom teorijom Ajnštajnove relativnosti, ali još nisu direktno otkriveni.

Da bi se pokazao fundamentalan pristup koji bi se mogao koristiti za buduće misije za posmatranje ove neuhvatljive kosmičke fluktuacije, Lisa Pathfinder će ostvariti najbolji slobodan pad ikada postignut u svemiru. To će učiniti smanjenjem svih ne-gravitacionih sila koje deluju na dve kockice i praćenje njihovog kretanja.

Dana 2. decembra, EKA će pustiti lansiranje uzivo na www.esa.int od 03:50 GMT (04:50 CET). Medijska konferencija, održana u Evropskom centru Space operacije u Darmštatu u Nemačkoj, takođe će biti prenosena uzivo od 05:45 GMT (06:45 CET).

Za aktualizaciu lansiranja , sledite @esaoperations, @ESA_LPF i @ESA. Zvanični haštag je #LISAPathfinder.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

23. NOVEMBAR 2015.


NA OBODU KRATERA SCHIAPARELLI


Copyright: ESA/DLR/FU Berlin, CC BY-SA 3.0 IGO

OPIS SLIKE: 42 km širok udarni krater i brojni manji krateri obrazuju severozapadnom ivicu Schiaparelli bazena od 460 km prečnika, na ovoj slici od ESA Mars Ekpresa od 15. jula 2010. godine.

Veliki bazen je imenovan po italijanskom astronomu Giovanniju Schiaparelliju (1835-1910). Ulazak, silazak i sletanje demostracionog modula zajedničke ESA Roskosmos EkoMars misije 2016 je takodje ispostovala astronoma sa imenom Schiaparelli.

Giovanni Schiaparelli je poznat po posmatranjue proporcionalnih karakteristika na Marsu koju je nazvao "kanali". Ovaj termin je pogrešno preveden na engleski kao "kanal" umesto "kanala", i dočarava slike ogromne mreze za navodnjavanje izgrađenih od strane inteligentnih bića.

Mi sada znamo da su Schiaparellijevi kanali iluzije koje stvaraju relativno slabi teleskopi tog vremena i da nema vode kojima su ispunjeni kanali na Marsu - ali postoje mnogi dokazi da je voda nekada postojala u proslosti Marsa. Schiaparellijev bazen može da bude jedna takva lokacija: slojevi u zidovima i depozitima na uzvisini, sugerišu da je to nekada bilo jezero. Scena prikazana ovde je tokom vremena izmenjena od lave i vetrovite erozije.

U međuvremenu , "drugi" Schiaparelli , a to je EkoMars 2016 misija , sprema se - uz Trace Gas Orbiter - da napusti Evropu da bi bila lansirana u Kazahstanu . Bice lansirani sa Ruskom Proton raketom u martu 2016. godine , i stici ce na crvenu planetu u oktobru .

Dok ce Schiaparelli demonstrirati Evropsku tehnologiju za sletanje na Mars, orbiter će detaljno istrazivati tragove gasova na Marsu. Iako su prisutni u atmosferi samo u vrlo malim količinama, ovi gasovi , uključujući i metan, podrazumevaju sadasnji izvor i zbog toga bi mogao biti povezan sa današnjim geološkim ili biološkim aktivnostima.

Više informacija o slici , koja je prvi put objavljena na portalu ESA 10. decembra 2010, mogu se naći ovde.

Za najnovije vesti o ExoMarsu, posetite: http://exploration.esa.int/mars/

Kao deo povezanog filma, Schiaparellijev krater je izabran za sletanje AresaIV u filmu “The Martian”, gde se astronaut nasukao na Marsu. Njegov put ga vodi odmah pored kratera na ovoj slici: http://www.leonarddavid.com/wp-content/uploads/2015/10/martian_traverse.jpg

http://www.dlr.de/dlr/en/desktopdefault.aspx/tabid-10081/151_read-15265/#/gallery/20841

Obaveštenje o autorskim pravima : Gde izričito nije navedeno, slike su licencirani pod:  Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 IGO (CC BY-SA 3.0 IGO) licence.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

16. NOVEMBAR 2015.


SUPERMASIVNA CRNA RUPA U AKCIJI

Copyright: NASA, ESA, S. Baum & C. O’Dea (RIT), R. Perley & W. Cotton (NRAO/AUI/NSF),
and the Hubble Heritage Team (STScI/AURA)

OPIS SLIKE: Naučnici često koriste u kombinaciji moć više teleskopa za otkrica tajni univerzuma - i ova slika je jednostavan primer da je ova tehnika izrazito efikasna.

Zuckasti objekat u centru slike je eliptična galaksija poznata kao Herkules A, onako kako je NASA/ESA svemirski teleskop Habl video iz Zemljine orbite.  U vidljivom svetlu posmatrač bi video samo ovaj objekat kako lebdi u crnilu prostora .

Međutim, uz pomoc Hercules A radio teleskopa, a cela oblast izgleda potpuno drugacija. Zapanjujući crveno-ružičasti mlazovi materijala mogu da se vide kako izbijaju iz galaksije - sto je potpuno nevidljivo u vidljivom svetlu. Oni su ovde prikazani kao sto ih je video Karl G. Janski sa Very Large Array radio opservatorije u New Meksiku, SAD. Ova radio posmatranja su u kombinaciji sa Hablovim podacima u vidljivom svetli, dobijeni sa širokougaonom kamerom 3, da da bi se dobio ovaj neverovatni kompozitni materijal.

Dva mlazsu a se sastoje od tople, visoko-energetske plazme koja je izbacena iz centra Herkulesa A, proces koji je se dogadja kada crna rupa vreba u srcu galaksije. Ova crna rupa ima oko 2,5 milijardi puta veću masu od Sunca, i oko hiljadu puta veću masu od crne rupe u centru naše galaksije Mlečni put.

Crna rupa Herculesa A zagreva materijal i ubrzava ga skoro brzinom svetlosti, i salje ga u svemir vanredno velikom brzinom. Ovi visoko fokusirani mlazovi gube energiju dok putuju, na kraju se usporavaju i šire se da bi formirali oblak koji izgleda kao školjke koja se vidi ovde.

Višestruki svetli prstenovi i čvorovi u ovim režnjevima ukazuju da je crna rupa imala brojne uzastopne eksplozije materijala tokom svoje istorije. Mlazovi se protežu na oko 1,5 miliona svetlosnih godina - otprilike su 15 puta veći od Mlečnog puta.

Herkules A je takođe poznat kao 3C 348, I udaljena je oko dve milijarde svetlosnih godina. To je jedan od najsjajnijih izvora radio emisije izvan naše galaksije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

09. NOVEMBAR 2015.


DESTINACIJA VENERA

Copyright: ESA/VIRTIS-Venus Express/INAF-IAPS/LESIA-Obs. Paris/G. Piccioni

OPIS SLIKE: Dana 9. novembra 2005. godine, pre 10 godina, ESINA Venera Ekspres letilica je napustila Zemlju i krenula na svoj 153-dnevni put ka Veneri. Letilica je zatim provela osam godina proučavajući planetu detaljno pre nego što je misija došla do kraja decembra 2014. godine.

Jedan od ciljeva misije je bio da se posmatra atmosfera planete kontinuirano u dužem periodu u pokušaju da se razume njeno dinamičko ponašanje.

Atmosfera je najgušća od svih kamenih planeta, a sastoji se skoro u potpunosti od ugljen-dioksida. Planeta je takođe umotana u debeli sloj oblaka uglavnom od sumporne kiseline. Ova kombinacija efekta staklenika i višegodišnjeg sloja oblaka je dovela do enormnog zagrevanja staklene bašte, ostavljajući Venerinu površinu izuzetno vrelom - nešto više od 450ºC - i skriveno od naših očiju.

Iako se vetrovi na površini planete kreću veoma sporo, nekoliko kilometara na sat, atmosferska gustina na toj visini je toliko velika da oni imaju veću snagu nego mnogo brži vetrovi na Zemlji.

Vetar na visini od 65 km međutim, je sasvim druga priča. Što su na većim visinama, vetrovi su brzi do 400 km/h, oko 60 puta brže od rotacije same planete. Ovo uzrokuje neke posebno dinamične i brzo pokretljive efekte u gornjoj atmosferi planete, jedan od najistaknutijih je “polarni vrtlog".

Polarni vrtlozi se javljaju zato što postoji više Sunčeve svetlosti na nižim geografskim širinama. Kada se gas na niskim nadmorskim visinama zagreva raste, kreće se ka polovima, gde je hladniji vazduh. On konvergira i nastaje stub gde se ubrzava i pravi spiralu prema dole, kao kada voda napravi vrtlog prilikom otoka u cesmi. U centru polarnog vrtloga, tone vazduha guraju oblake na niže na visinu od nekoliko kilometara, gde je atmosferska temperatura viša. Centralno “oko vrtloga" može da se jasno vidi mapiranjem u termo-infracrvenoj svetlosti, koja prikazuje oblak - visoke temperature: oblaci na jezgru vrtloga su na višoj temperaturi, označeni žutim tonovima,i razlikuju se od okolne oblasti, a samim tim se jasno ističu na ovim slikama.

Venera Ekpress je pokazala da su polarni vrtlozi Venere promenljivi u Sunčevom sistemu. Ova serija snimaka na Venerinom juznom polu je napravljena sa VIRTIS instrumentom u februaru 2007. godine (gore levo) do aprila 2008. (dole desno).

Oblik ovog vrtloga jezgra, koje obično ima 2.000-3.000 km u prečniku, se dramaticno menja, zbog burnih vetrova. To može da liči na 's', na figure osam, na spiralu, oko, i još mnogo toga, jer se brzo menja od jednog dana do sledećeg.

Svaka od slika u ovom okviru ima oko 4000 km u prečniku.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

02. NOVEMBAR 2015.


RAZLOG ZA POSTOJANJE  OKEANA NA ENCELADUSU

Copyright: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute

OPIS SLIKE: Cassini letelica je fotografisala ovaj pogled na Saturnov mesec, ledeni Enceladus, dok se približavao južnoj polarnoj oblasti ovog meseca.

Letelica je proletela oko 49 km iznad površine preko strmih povrsina leda, vodene pare i organskih molekula iz tog regiona. Prethodni preleti su uzorkovali oblak prasine, ali niska visina ovog bliskog susreta je dovela do toga da letilica naidje na više masivnih molekula, uključujući i organske.

Studije sa Cassinija su pokazale da ispod ledene spoljašnjosti meseca leži globalni okean delom zagrejan dgravitacionim silama Saturna i njegovog meseca Dione.

Naučnici će koristiti nove informacije prikupljene tokom ovog ronjenja kroz oblak, da steknu uvid u to da li okruzenje okeana moze da bude domovina  jednostavnim oblicima života, i da studira hemiju i sastav oblaka.

Pogled na ovaj mesec pokazuje kratere na severnim geografskim širinama u gornjem delu, naborani teren na srednjem i južnom geografskim širinama, I talasastu granicu aktivne južne polarne oblasti meseca - Cassini destinacija za ovu preleta - je vidljiva na dnu, gde nestaje u zimski mrak.

Ova slika pokazuje Enceladus okrenut Saturnu, napravljena sa uskougaonom kamerom 28. oktobra 2015. godine, kada se Cassini nalazio je na udaljenosti od oko 96 000 kilometara od Enceladusa. Slika sadrzi na skali 578 m po pikselu.

Više slika iz "perjanice ronjenja" možete pogledati na strani JPL.

Misija Kasini - Hajgens je kooperativni projekat NASA, ESA i ASI , italijanska svemirska agencija. NASA Jet Propulsion Laboratori rukovodi misiju NASA.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________