2018-03-SLIKA NEDELJE - MART 2018.

_________________________________________________________________________________________

12. MART 2018.


HAOTICNA GRUPA FILAMENATA U JASLICAMA MLECNOG PUTA


Copyright: ESA/Herschel/PACS, SPIRE/Hi-GAL Project

OPIS SLIKE: Ravan Mlečnog puta je bogata oblastima gde se radjaju zvezde, kao što je ova na slici ESA Herselove opservatorije. U daljinskom infracrvenom oku Herschela, ova oblast otkriva složenu mrežu gasnih filamenata i tamnih mehurića koje provlače svetle vrele tačke gde se radjaju nove zvezde.

Hladne oblasti, koje emituju svetlost na vecim talasnim dužinama, prikazani su u crveno-smeđoj boji. Vruća područja, gdje je formiranje zvezda intenzivnije, sijaju u plavom i belom tonu. Neke oblasti su posebno svetle, što ukazuje na to da se tamo formiraju brojne svetleće, masivne zvezde.

Posebno je zapanjujuća, haotična mreža gasnih filamenta koje vidimo na ovoj sceni. Astronomi smatraju da postoji veza između formiranja zvezda i filamentnih struktura u međuzvezdanom mediju. U gustim pramenovima, gas koji čini filamente postaje nestabilan i stvara grudvice materijala povezanih gravitacijom. Ako su dovoljno gusti, ovi srušeni pljuskovi gasova na kraju postaju novorođene zvezde.

Opservacije Herschela su pokazale, da je složenost žljebova sveprisutna u ravni naše Galaksije, od nekoliko do stotina svjetlosnih godina. U obližnjim oblicima zvezda, unutar 1.500 svetlosnih godina od Sunca, ovi filamenti su približno jednake širine - oko trećine svetlosne godine. To ukazuje na zajednički fizički mehanizam u njihovom poreklu, koji je možda povezan sa turbulentnom prirodom međuzvezdanih oblaka gasa.

Oblast zvezda na ovoj slici, koja se nalazi na oko -70º geografske sirine, se nalazi u naselju Carina, u kojoj živi magična Carina maglina, udaljena oko 7.500 svetlosnih godina. Carina je jedan od najvećih oblaka gasa i prašine u ravni Mlečnog puta. Poznata Eta Carinae, jedan od najsvetlijih i masivnih zvezdanih sistema u našoj galaksiji.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

12. MART 2018.


MAGLINA RAK U ULTRAVIOLETNOM SVETLU


Copyright: ESA

OPIS SLIKE: Maglina Rak je ostatak supernove, od Zemlje udaljena 6.500 svetlosnih godina u sazvežđu Bika. U središtu magline se nalazi pulsar - ostatak zvezde koja je eksplodirala da bi se formirala maglina. Pulsar se okreće oko 30 puta u sekundi, pomerajući snop radio talasa preko Galaksije. Neki materijali koji su bili oko pulsara su izbačeni pre nego što je zvezda eksplodirala, a ostatak je proteran tokom eksplozije. Vetar od pulsara leti velikom brzinom, stvarajući dinamičnu strukturu interakcijom sa izbačenim materijalom.

Maglina se trenutno širi sa oko 1.500 km/s, kao što su pokazalee slike snimljene pre nekoliko godina. Prateći ovo unazad, moguće je odrediti godinu u kojoj je zvezda eksplodirala, a to se poklapa sa zapažanjima kineskih astronoma 1054. godine, gde je zabeležena jedna zvezda koja je bila toliko svetla, da se videla na nebu u vreme dnevne svetlosti.

Slika prikazana ovde je napravljena u ultravioletnom svetlu i napravio je XMM-Newton svemirski teleskop, koji istražuje nebo od 2000. godine. Dok je to prvenstveno teleskop za praćenje rentgenskih zona, optičko posmatranje omogućava istovremeno i optičko i rentgensko posmatranje. Slika je složena od 75 pojedinačnih slika snimljenih između 2001. i 2015. godine. Ova slika je uzeta kao deo detaljne studije na multi-talasnoj dužini magline Rak, sa slikama koje su napravljene na rentgenskim talasima, radio talasima, infracrvenim i optičkim talasnim dužinama.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

12. MART 2018.


BEPICOLOMBO MONTAŽA SLIKA


Copyright: ESA/ATG medialab

OPIS SLIKE: Misija BepiColombo ka Merkuru je prošle nedelje stigla na prekretnicu, potvrđujući da može da napusti Evropu i da počne pripreme za lansiranje na Kourou spaceportu. Svemirska oprema i oprema na terenu, zajedno sa osobljem, počinju da se prebacuju na Kourou krajem sledećeg meseca. Prozor za lansiranje se otvara 5. oktobra do 29. novembra 2018.

BepiColombo je prva misija Evrope na najunutrašnjijoj planeti i sastoji se od tri svemirske letelice. Modul je izrađen od ESA i nosiće do Merkura dva naučna orbitera – ESIN Planetarni Orbiter i Japanski Magnetosferski Orbiter. Po dolasku do Merkura, trio će se odvojiti u fazama - neki od ovih trenutaka su takođe vizualizirani na ovom umetničkom pogledu.

Kada dođu do Merkura, dva naučna orbitera će da napravei komplementarna posmatranja planete i njegovog okruženja, od duboke unutrašnjosti do interakcije sa solarnim vetrom, kako bi se omogućilo najbolje razumevanje planete do današnjeg dana, kako se najblića planeta Suncu formirala i evoluirala blizu svoje matične zvezde. BepiColombo je zajednički projekat ESA i Japanske Svemirske Agencije, JAXA.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

05. MART 2018.


SATURNOVA NAJVECA OLUJA

Copyright: NASA/JPL-Caltech/SSI

OPIS SLIKE: Saturnova oluja je upecatljiv pogled. Nasuprot ostalim planetama u Suncevom sistemu, prstenasta planeta izgleda skladisti velike kolicine energije i onda ih odjednom oslobadja u obliku olujnog, haoticnog nevremena. Naučnici nisu sigurni zašto i kako se planeta ponaša ovako, ali ove masivne oluje se javljaju približno jednom svake Saturnove godine - ili jednom na svakih 30 Zemljanih godina - i poznate su kao Velike Bele Tacke. Ova tacka na slici, koji je takođe nazvana Velika severna oluja, je bila najveća i najintenzivnija oluja koju je međunarodna misija Kassini ikada posmatrala na Saturnu. Počela je krajem 2010. godine i trajala je nekoliko meseci, ali je uticala na oblake, temperature i sastav atmosfere, više od tri godine.

Ova Kasinijeva fotografija u realnim bojama, je napravljena 25. februara 2011. godine, otprilike 12 nedelja posle nastanka oluje i pokazuje turbulentne obrasce unutar oluje. Čini se da postoje dve grupe oluja, jedna dalje severno i svetlija od druge. Neki oblaci na jugu i zapadu od glave oluje, mogu da se vide u plavoj boji, jer sarađuju sa drugim strujama u atmosferi, a glava oluje se vrti u beloj i žutoj boji, dok se kreće ka zapadu. Bila je srećna slučajnost, da se Cassini kretao Saturnovim tokom oluje, pružajući mogućnost bez presedana za proučavanje turbulentnih vremenskih i klimatskih karakteristika gasovitog giganta. Ova oluja je bila toliko ogromna i moćna da je mogla da uznemiri atmosferu na ekvatoru planete nekoliko desetina hiljada kilometara dalje.

Smatralo se da je ovo poremećaj dugoročnih, cikličnih, kontinuiranih atmosferskih uzoraka na srednjim geografskim širinama (koji su neki neformalno nazvali kao "srčani udar" na planeti), zbog "telekonekcije", koje takođe posmatramo na Zemlji - kada su udaljeni događaji unutar klimatskog sistema na neki način povezani i mogu značajno da uticu na druge. Ova slika kombinuje crvene, zelene i plave filtrirane slike iz Kasinijeve širokougaone kamere kako bi kreirala pravi prikaz boja. Ove slike su snimljene na udaljenosti od 2,2 miliona kilometara od Saturna, gledajući prema sunčanoj strani prstena, odmah iznad ravni prstena, i imaju skalu od 129 km po pikselu.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

26.FEBRUAR 2018.


22 GODINE SOHO-a

Copyright: SOHO (ESA & NASA)

OPIS SLIKE: Ciklus aktivnosti Sunca - gde se broj sunčevih pega povećava i smanjuje, se redovno se prati oko 250 godina, ali upotreba teleskopa nam je dala potpuno novu perspektivu pogleda na našu najbližu zvezdu. Na dan 22. decembra 2017. godine Solarna i Heliosferna opservatorija (SOHO) je navršila 22 godine u svemiru. To je značajno, jer je prosečna dužina jednog celog ciklusa. Polaritet Sunca se postepeno menja kroz svoj ciklus, tako da će se posle 11 godina magnetna orijentacija polja okrenuti između severne i južne hemisfere. Na kraju ciklusa od 22 godine, orijentacija magnetnog polja je ista, kao na početku. Ovde su prikazane slike napravljene svakog proleca u ultravioletnoj svetlosti teleskopa SOHO. Posmatranje u ultravioletnoj svetlosti otkriva Sunčevu koronu, to je izuzetno vrrela atmosfera sa oko 2 miliona stepeni, koja se prostire milione kilometara u svemir. Kada je Sunce najaktivnije, snažna magnetna polja se pojavljuju kao svetle tačke u ultravioletnim slikama korone. Aktivnost postaje očigledna i na fotosferi, što je površina koju vidimo u vidljivom svetlu.

Praćenjem Sunca tokom njegovog skoro kompletnog 22-godišnjeg ciklusa, SOHO je obezbedio bogatstvo podataka o njegovoj varijabilnosti. Ovo je od vitalnog značaja za praćenje interakcije Sunčeve aktivnosti sa Zemljom i poboljšanje sposobnosti u prognozi svemirskog vremena. SOHO je napravio mnoga važna otkrića sa svojim instrumentima, kao što su otkrivanje postojanja potresa, otkrivanje talasa kroz koronu i identifikovanje izvora brzog Sunčevog vetra.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________