2017-06-SLIKA NEDELJE - JUNI 2017.

_________________________________________________________________________________________

26. JUNI 2017.


SOHOVO SUNCE ZA VREME LETNJEG SOLSTICIJUMA


Copyright: SOHO (ESA & NASA)

OPIS SLIKE: Stanovnici severne Zemljine hemisfere uživali su u najvećem broju dnevnih časova u jednom danu tokom cele godine 21. juna 2017. godine. Ovaj letnji solsticijum se dešava kada je nagib Zemljine ose najvise nagnut prema Suncu, koje se nalazi direktno iznad sazvezdja Rak.


Solarna opservatorija ESA/NASA SOHO je pružila alternativni pogled. Gledajuci u Sunce od 1995. godine, proučavajući njegovu unutrašnjost, prateci njegovu površinu, oluju u atmosferi i kako se "Sunčev vetar" viori kroz Solarni sistem.


Montaža slika pokazuje SOHO pogled na Sunce na različitim ultravioletnim talasnim dužinama rano ujutro 21. juna. S leva na desno, najsjajniji slike odgovaraju temperaturama od 60.000-80.000°C, 1 milion, 1,5 miliona i 2 miliona stepeni. Što je temperatura visa, to je visi pogle u solarnoj atmosferi. Najtoplije oblasti izgledaju svetlije, dok su tamnije oblasti relativno hladniji.


Na Zemlji, Sunce počinje svaki dan da se nalazi nize na nebu. Zimski solsticijum se javlja za šest meseci, 21. decembra, kada je osovina Zemlje nagnuta najdalje od Sunca. Sa Suncem direktno iznad sazvezdja od Jarca, ovo rezultira u najkraćem broju dnevnih sati na severnoj hemisferi. Situacija je obrnuta za južnu hemisferu, gdje se 21. juna obeležava zimski solsticijum, a 21. decembra letnji solsticijum.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

19. JUNI 2017.


OLUJNE STELARNE JASLICE


Copyright: ESA/Hubble & NASA; CC BY 4.0

OPIS SLIKE: Ovaj snimak iz NASA / ESA Hablovog svemirskog teleskopa pokazuje vrtlog sjajnog gasa i tamne prašine unutar jedne od satelitskih galaksija Mlečnog puta, Velikog Magelanskog oblaka.

Olujna scena pokazuje zvezdani rasadnik poznat kao N159, velicine od preko 150 svetlosnih godina. To je HII oblast, što znači da je bogata jonizovanim vodonikom. U stvari, ona sadrži mnoge vruće mlade zvezde koje emituju intenzivno ultravioletno svetlo, što uzrokuje da gas sjaji u blizini vodonika. Snazni zvezdani vetrovi takođe izrezuju grebene, lukove i filamente iz okolnog materijala.

U srcu ovog kosmičkog oblaka se nalazi maglina Leptir, oblast u obliku leptira koja dominira levo od scene. Ova kompaktna maglina verovatno sadrži velike zvezde u ranim fazama formiranja. Njen oblik je dobio to ime kada je Habl prvi put fotografisao 1999. godine.

N159 je preko 160.000 svetlosnih godina udaljena od nas. Nalazi se južno od magline Tarantela, još jednog masivnog kompleksa gde se formiraju zvezde u Velikom Magelanovom oblaku.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

12. JUNI 2017.


RASPORED SOLARNIH KRILA MERCURY TRANSFER MODULA


Copyright: ESA–C. Carreau, CC BY-SA 3.0 IGO

OPIS SLIKE: Spuštaju se 14 m od tela svemirskog broda, ova impozantna solarna krila su jedna od dva prikačena krila na ESA transferni modulu Mercury BepiColombo.

Mehanizam za raspoređivanje sunčevih krila je prošlog meseca testiran u tehničkom centru ESA u Holandiji, u sklopu finalnih provera pre početka misije u oktobru 2018. godine iz Evropskog svemirske luka u Kuru, Francuskoj Gvajani. Tokom testiranja, pet panela je podržano odozgo kako bi se simulirala težina prostora.

Krila će se preklopiti na telo svemirske letilice unutar rakete Ariane 5 i otvoriće se se samo jednom u svemiru. Mehanizmi zaključavaju svaki segment panela na svom mestu. Oni mogu da se rotiraju pomoću mehanizma za pogon solarnih ćelija prikačenih na glavno telo.

Uprkos putovanju prema Suncu, modul za prenos zahteva veliki niz solarnih ćelija. Ograničenja temperature znače da ne mogu direktno da se suoče sa Suncem tokom dužeg vremena bez degradacije, tako da moraju da budu pod uglom i zato zahevaju veće područje za ispunjavanje potreba BepiColomba.

Modul će koristiti kombinaciju električnog pogona i višestrukih gravitacionih asistenca na Zemlji, Veneri i Merkuru, kako bi nosila dva naučna oružja na najgrublju planetu u našem Solarnom sistemu.

Posle 7.2 godine putovanja, ESA Mercury Planetary Orbiter i Japanski Mercury Magnetospheric Orbiter će se odvojiti od modula za prenos i ući će u svoje orbite. Oni će vršiti komplementarna merenja unutrašnjosti, površine, eksosfere i magnetosfere.

Podaci će nam reći više o poreklu i evoluciji planete blizu svoje roditeljske zvezde, pružajući bolje razumevanje ukupne evolucije našeg Solarnog sistema, kao i egzo planetarnih sistema.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

06. JUNI 2017.


XMM-NJUTONOVA PUTANJA SNIMANJA DELOVA NEBA


Copyright: ESA/XMM-Njuton/A. Read/R. Saxton

OPIS SLIKE: Ovo plavo 'klupko' je zapravo evidencija 2.114 pokreta napravljenih od ESA XMM-Njuton svemirskog teleskopa kada je pomerio svoj pogled sa jednog rentgenskog objekta na drugi, između avgusta 2001. i decembra 2014. godine. Orbitirajuci u svemiru od 1999. godine, XMM-Njuton studira visoko-energetske pojave u svemiru, kao što su crne rupe, neutronske zvezde, pulsare i zvezdane vetrove.

Čak i kada se kreće između objekata, svemirski teleskop prikuplja naučne podatke, otkrivajući izvor rentgenskih zraka preko celog neba. Nakon korekcije za preklapanje objekata, 84% neba je do sada pokriveno.Jedan deo neba se tako koordinira da se centar tog dela odgovara centru Mlečnog puta. Slika je nastala u okviru XMM-Njuton kataloga, objavljenog u martu 2017. godine. Ove nedelje, mnogi naučnici koji proučavaju rendgenski univerzum se sastaju da razgovaraju o  najnovijim dogadjajima u visoko-energetskom delu astrofizike, uključujući i otkrića iz trenutnih rentgenskih misija, kao i očekivanja budućih misija.

Preko 5.000 radova su objavljeni na osnovu XSMM-Njuton rezultata do danas. Naučnici se takođe raduju sledećoj generaciji rentgenskih satelita, kao što je ESA Athena, Advanced teleskop za visoko-energetsku astrofiziku, koja se očekuje da će biti pokrenuta krajem naredne decenije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________