2017-07-SLIKA NEDELJE - JULI 2017.

_________________________________________________________________________________________

31. JULI 2017.


INTENZIVNO FORMIRANJE ZVEZDA U OBLASTI WESTERHOUT 43


Copyright: ESA/Herschel/PACS, SPIRE/Hi-GAL

OPIS SLIKE: Westerhout 43 - oblast gde se radjaju zvezde je sakrivena od naseg pogleda, ali u infracrvenoj svetlosti se dobro vidi na slici ESA-Hersel-svemirske opservatorije. Ovaj ogroman oblak, u kome se bude mnoge masivne zvezde u gasu i prasini, je od Sunca udaljena skoro 20.000 svetlosnih godina i nalazi se u sazvezdju Aquila (Orao). Sa vise od sedam miliona masa Sunca, ova oblast sadrzi preko 20 stelarnih rasadnika, koji se greju snaznom svetloscu novorodjenih zvezda. Ova cvorista zvezdane formacije se vide u plavoj boji, dok je hladnija oblast zuta i crvena.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

24. JULI 2017.


EUKLIDOV KATALOG


Copyright: Euclid Consortium Cosmological Simulations SWG

OPIS SLIKE: ESA misija Euklid, koja će biti pokrenuta 2020. godine, postavljena je da obezbedi jedinstveni prozor u evoluciji našeg 13,8 milijardi starog univerzuma. Ona će d mapira istoriju strukture univerzuma proučavajući milijarde galaksija. Na taj način će moći da sagleda prirodu nevidljive tamne materije, koja se prepoznaje kao sila na običnoj materiji, i misteriozna tamna energija koja pogađa ubrzano širenje univerzuma.

Da bi se pripremili za ogromna i složena merenja, timovi naučnika Euklida su napravili najveći simulirani katalog galaksije, koji je ikada proizveden - Euclid Flagship mock galaktički katalog. Zasnovan je na rekordnoj simulaciji superračunara od dve milijarde čestica tamne materije i sadrži više od dve milijarde galaksija distribuiranih u 3D prostoru koji će Ekclid da istražuje. Simulacija reprodukuje sa izuzetnom preciznošću velike strukture univerzuma - galaksija u okviru široke kosmičke mreže koja sadrži i tamnu i "normalnu" materiju.

Simulacija takođe simbolizuje kompleksne osobine koje prikazuju prave izvore, kao što su njihovi oblici, boje i sjaj, kao i izobličenja "gravitacionih sočiva" koja utiču na svetlost koju emituju daleke galaksije dok ona putuje do nas. Na ovoj slici je prikazan odlomak simulacije, koji se proteže od današnjeg lokalnog Univerzuma (levo) unazad kada je bio oko 3 milijarde godina star (desno), kada su se pojavili klasteri galaksije.

Zumiranje pruža sve finije detalje. Centralne galaksije, koje popunjavaju centar tamne materije "halos", su obojene zelenom bojom. Satelitske galaksije, koje se nalaze u najmasivnijem halou u vrhovima najviše gustine tamne materije, indikovane su crvenom bojom. Naoružani ovim novim virtuelnim univerzumom, naučnici će moći najbolje da pripreme misiju i na kraju da procene njegov uticaj. To će biti bitan alat za razvoj obrade podataka i softvera za analizu potrebnih za takvu težinu podataka.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

17. JULI 2017.


ISTRAZIVANJE JUPITERA


Copyright: spacecraft: ESA/ATG medialab; Jupiter: NASA/ESA/J. Nichols (University of Leicester); Ganymede: NASA/JPL; Io: NASA/JPL/University of Arizona; Callisto and Europa: NASA/JPL/DLR  

OPIS SLIKE: Može da potraje jos pet godina do lansiranja, a više od jedne decenije pre nego što sonda stigne do gasovitog giganta i njegovih ledenih meseca, ali pripreme su u toku. Ova umetnička vizija prikazuje konačni dizajn svemirskih letelica, čiju izgradnju nadzire Airbus Defense and Space. Solarna krila svemirskog broda čine karakteristični oblik krsta ukupne površine od 97 kvadratnih metara, što je najveća povrsina koja je ikada letela u međuplanetarnoj misiji. Veličina je od suštinskog značaja za generisanje dovoljno snage - oko 850 V - za instrumente i svemirske letove daleko od Sunca.

Letelica je opremljena laboratorijom instrumenata koji će istražiti Jupiterovu turbulentnu atmosferu i ogromnu magnetosferu, kao i proučavati planete veličine Ganimeda, Evrope i Kalista. Smatra se da sva tri meseca imaju okeane tečne vode ispod njihovih ledenih kora i trebaju da pruže ključni potencijal za habitabilnu sredinu. Juice-kamere će snimiti detalje osobina Jupiterovih meseca, kao i identifikovati led i minerale na njihovim površinama. Ostali instrumenti će istražiti podzemlje i unutrašnjost satelita kako bi bolje razumeli lokaciju i prirodu njihovih dubinskih okeana. Istraživaće se i slaba atmosfera oko tih meseca.

Letelica će da nosi i teleskopski magnetometar dužine 10 metara, radarsku antenu od 16 metara i antene za merenje električnih i magnetnih polja. Ganimed je jedini mesec u Solarnom sistemu koji generiše sopstveno unutrašnje magnetno polje, a sonda Juice je dobro opremljena da dokumentuje i istražuje njegovu interakciju sa Jupiterovom magnetosferom.

Lansiranje sonde Juice je planirano za 2022. godinu. Do Jovianskog sistema će da putuje sedam godina. Njegova turneja uključuje fazu posvećenu orbiti Jupitera, ciljne prelete Evrope, Ganimeda i Kalista, i na kraju će da boravi devet meseci u orbiti Ganimeda. Na ovoj umetničkoj vizualizaciji, Ganimed je prikazan u prvom planu, Kalisto je krajnje desno, a Evropa je malo udesno od centra. Vulkanski aktivan mesec Io je prikazan levo. Jupiter se ovde vidi sa živopisnom aurorom, koju je snimio NASA/ESA Hablov svemirski teleskop.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

10. JULI 2017.


BEPI KOLOMBO SVEMIRSKA LETELICA


Copyright: ESA–C. Carreau, CC BY-SA 3.0 IGO  

OPIS SLIKE: BepiColombo, zajednička misija ESA i JAXA na Merkur, završila je svoje konačne testove u konfiguraciji lansiranja, a posljednji put će biti ovako složena, pre nego što se ponovno sastavi na lansiranoj rampi sledeće godine. Slika je snimljena 6. jula prilikom konferencije za štampu, gde su mediji bili pozvani da vide BepiColombo u ESA test centru. Tokom sledećih nedelja, tri elementa svemirske letelice će biti odvojeni za konačnu gurpu testova.

Modul Mercury Transfer se vidi na dnu, sa jednim sklopljenim solarnim nizom vidljivim desno. Kada su oba solarna polja otvorena, raspon je oko 30 m. Modul će da koristi naponsko-električni pogon kao i gravitacionu pomoć Zemlje, Venere i Merkura, kako bi ove dve naučne sonde dospele u orbitu oko Merkura.

ESA Mercury Planetary Orbiter se vidi u sredini stuba (sa preklopljenim solarnim krilima prema levo i antenom sa desne strane). JAXA Mercury Magnetospheric Orbiter se nalazi na vrhu visokog stuba od 6 metara. Za vreme putovanja prema Merkuru biće zaštićen sa Magnetospheric Orbiter Sunshield i Interface Strukture (MOSIF), koji se na ovoj slici nalaze na podu sa desne strane.

Pošto stignu na Merkur, moduli će da se odvoje, a iz njihovih orbita će naučnici da izvrše komplementarna merenja unutrašnjosti, površine, egzosfere i magnetosfere Merkura, pokušavajuci tako da reše mnoga otvorena pitanja koja je postavila NASA misija - Messenger.

Završni testovi sa BepiColombom u konfiguraciji lansiranja - takođe uz MOSIF u mestu - bili su testovi vibracija koji simuliraju stresne uslove prilikom lansiranja. U sledećim nedeljama sklop će da se demontira, a pojedini moduli će proći konačne provere posle vibracionog testa, uključujući testove za postavljanje solarnih krila. Osim toga, modul za prenos će da prodje toplinski vakuum-test kako bi simulirao ekstremne uslove okoline očekivane tokom putovanja prema Merkuru.

Letelica će da napusti Evropu u martu, lansiranje iz Kurua, francuske Gvajane, se očekuje u oktobru 2018., a dolazak do Merkura, krajem 2025. godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

03. JULI 2017.


SATURN I PRSTENOVI


Copyright: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute

OPIS SLIKE: Internacionalna letelica Kasini je završila polovinu od 22 proleta između Saturna i njegovih prstenova pre zaključenja svoje misije 15. septembra. Kasini istražuje Saturnov sistem već 13 godina, a od 22. aprila je napravio seriju 'grand finale' orbita, uzimajući kurs prema prethodno neistraženoj teritoriji.

Prikazana slika je snimljena 7. juna, na početku osme orbite. To je sirova širokougaona slika koja prikazuje planetu, prstenove i projekciju Saturnove senke na unutrašnje prstenove. Svaka od 22 eliptične orbite traje oko šest i po dana, pri tome pređe 2.400 km sa brzinom od 121. 000-126. 000 km/h. Posle zadnje orbite, svemirska letilica će krenuti ka Titanu, gde ce iskoristiti njeogv zamah gravitacije, kako bi kontrolisano zaronila u atmosferu planete za završetak ove misije.

Misija Kasini-Huigens je kooperativni projekat NASA, ESA i ASI, Italijanske svemirske agencije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________