2016-02-SLIKA NEDELJE - FEBRUAR 2016.

_________________________________________________________________________________________

29. FEBRUAR 2016.


AEOLIS MENSAE

Copyright: ESA/DLR/FU Berlin, CC BY-SA 3.0 IGO

OPIS SLIKE: Snazna kombinacija tektonske aktivnosti i jakih vetrova udružili su snage da se oblikuje prizor u ovoj oblasti Marsa.
Slika je snimljena sa ESINIM Mars Ekpressom, 7. jula 2015. godine i pokriva deo Aeolis Mensae oblasti, prelazni region između južne hemisfere sa planinama i glatke, severne hemisfere sa ravnicama.

Nekoliko zona sa frakturama se nalaze u ovoj oblasti, sto je rezultat istezanja Marsove kore, pod tektonskim stresom. Tako neki delovi zemljista izgledaju nasukani, kao sto je ovaj veliki blok u centru slike.

Blok ima povrsinu od oko 40 km i visinu od oko 2,5 km iznad okolnog terena. Njegova visina je ista kao i na terenu dalje prema jugu, sto podržava ideju da su ova dva dela nekada bila povezana.

Vremenom, ovi nasukani blokovi i njihova povezana klizišta su doveli do erozije vetrom i eventualno tekućom vodom.

Prema severu (desno) postaje očigledno da vetar je dominantna sila. Stotine grebena i korita poznatih kao "jardangs" su poravnati od jugoistočnog da severozapadnog dela, što je odraz uticaja snaznog vetra tokom dugog vremenskog perioda.

Jedna mala strmima u centru jardangsa je izražena u donjem desnom uglu slike. Ovaj greben je očigledno napravljen od cvrsce i otpornije stene koja je bila u mogucnosti da izdrži erozionu snagu vetra.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

23. FEBRUAR 2016.


TRACE GAS ORBITER

Copyright: TAS-F/Y. Le Marchand

OPIS SLIKE: ExoMars 2016 Trace Gas Orbiter se pojavio na kosmodromu Bajkonur u Kazahstanu. Nova Evropska era istraživanja Marta počinje sa lansiranjem Trace Gas Orbitera (TGO) i Schiaparellija. Posle sedam meseci putovanja kroz svemir, Schiaparelli će se odvojiti od orbitera 16. oktobra i krenuti ka površini planete, gde će se spustiti tri dana kasnije, na Meridiani Planumu.

U međuvremenu, orbiter će početi sa manevrisanjem u orbitu i, nakon godinu dana aerokočenja, počeće sa naučnim operacijama.

Svako dugo putovanje zahteva dovoljnu količinu goriva, i 21. februara, je zapocelo punjenje goriva u TGO. Ova letelica ima jedan rezervoar goriva, i jedan oksidant rezervoar, svaki sa kapacitetom od 1.207 litara. Kada punjenje bude zavrseno, rezervoari će sadržati oko 1,5 tona MON (mixed oxides of nitrogen = mešovitih oksida azota) i 1 tonu MMH (monomethylhydrazine = monometilhidracina).

Pogonskog gorivo je potrebno za glavni motor i 10 za potisak (plus 10 zadnjih potisnika) koji se koriste za fino navodjenje kod kritičnih manevara.

I gorivo je imalo dugacak put: oboje su nabavljeni preko Gerling Holz u Nemackoj I doneti su brodom do Sankt Petersburga u Rusiji, a zatim vozom do kosmodroma u Kazahstanu.

Pošto je punjenje gorivom je opasna operacija, samo neophodno osoblje – koje nosi zaštitna odela - je dozvoljeno u području punjenja. Tim iz Thales Alenia Space iz Francuske je u Baikonuru zaduzen da se brine o TGO derivatima, kao što su to uradili za Schiaparelli. Dok je ova aktivnost u toku, vatrogasaci, lekari, snage obezbedjenja i sigurnosni oficiri su u stanju pripravnosti.

Prozor termina za lansiranje za Trace Gas Orbitera i Schiaparellija je otvoren izmedju 14.-25. marta 2016. godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

15. FEBRUAR 2016.


SMART-1 POGLED NA GRUPU KRATERA NA MESECU

Copyright: ESA/SMART-1/AMIE camera team/Space Exploration Institute  

OPIS SLIKE: Ova slika pokazuje oblast ispunjenu kraterima na severoistočnom delu Meseca. Nekoliko karakteristika su vidljive ovde, uključujući levo od okvira, mali Keldish krater. Ispod i sa desne strane Keldish je mala padina od Hercules F , koji se nalazi sa leve strane slabog i erodiranog oboda Atlas E. najveći i najpoznatiji krater, vidljiv prema gornjem desnom uglu okvira, je Atlas krater .

Atlas je nekoliko kilometara dubok i ima skoro 90 km u prečniku, sa okvirom koji je više polygon, nego kruzan . Na krateru se nalaze brda, pukotine i delovi koji jasno okruzuju Central Mountain (video baca senku). Za neke od karakteristika kratera se smatra da su nastale pod uticajem vulkanizma - najizrazitija mreža dubokih pukotina i pukotina koje se protežu kroz krater, koji je poznat kao Rimae Atlas.

Odmah ispod Atlasa, izvan okvira, leži krater Herkules, koji je "roditel " od Herculesa F, koji je poznat kao satelitski krater. Većina lunarnih kratera su satelitski; jedna od glavnih odlika nosi originalno ime, i svi okolne satelitski krateri se na istoj povrsini obelezavaju velikim slovom, kao na primer: Atlas , Atlas A, i tako dalje . Keldiš je krajnje levo u ovom okviru, prvobitno nazvan Herkules A pre nego što je preimenovan od strane Međunarodne astronomske unije u ranim 1980-im.

Ova praksa studiranja, mapiranja i imenovanja funkcija na površini Meseca je poznata kao selenografija. Formacije na Mesecu su obično nazvane po mitološkim figurama, kao što su Atlas i Herkules, ili u cast preminulih naučnika ili istraživača , kao što je slučaj sa Keldish, koji nosi ime po sovjetski matematičaru Mstislav Vsevolodovič Keldishu (1911-78). Keldish je bio ključna figura sovjetskog svemirskog programa .

Ovaj pogled na Mesec je napravljen sa kamerom SMART-1 3. februara 2006. godine, kada je letelica bila 2.474 km iznad površine. ESA SMART-1, kratka misija za Advanced Research and Technology-1, lansirana je 27. septembra 2003. U toku 14 meseci je usledio dug, spiralni put oko Zemlje prema Mesecu i testiranej novih tehnologija, uključujući solarni električni pogon. Sonda je obilazila Mesec od 15. novembra 2004. do 3. septembra 2006, kada je namerno poslata da padne na površinu Meseca u cilju okoncanja misije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

08. FEBRUAR 2016.


SPIJUNIRANJE SATURNOVIH MESECA

Copyright: NASA/JPL/Space Science Institute

OPIS SLIKE: Saturn ima najširi sistem prstenova u Sunčevom sistemu. Nalaze se u prostoru koja obuhvata 7.000 do 80.000 km iznad ekvatora planete. Ovi prstenovi su uglavnom sastavljena od čestica vodenog leda zagađene tragovima kamenitog materijala, koji varira u veličini od zrna prašine do ogromnih gromada.

Ako se izuzme broj koncentričnih prstenova, Saturnov sistem prstenova može da se posmatra kao disk sa svetlim, gustim pramenovima i tamnijim zakrpama koje se javljaju u različitim velicinama. Različita prazni prostori medju prstenovima su relativno retki, ali postoji nekoliko ključnih pauza - divizije Cassini i Roche - i nekoliko imenovanih praznina koje su stvorene i oblikovane od strane Saturnovih mnogih meseca. Na tim mestima, meseci su napravili prostor unutar prstenova, tako sto su svoje orbitalne staze ocistili od ledenih cestica, dok su u drugim oblastima stvorili praznine zbog problematičnih orbitalnih rezonanci.

Glavni prstenovi su nazvani D, C, B, A, F, G, i E prstenovi, kako bi se opisale povećane orbitalne distance, dok se kod drugih koriste slova ili nazivi u vezi sa satelitima za koje se misli da su povezani sa njima.

F prsten, čiji deo je predstavljen na ovoj slici iz Cassini letilice, ima sirinu od samo nekoliko stotina kilometara i najaktivniji je od Saturnovih prstenova, sa funkcijama koje oblikuju pomak u toku samo nekoliko sati. Ima dva prateca satelita koji orbitiraju samo unutar i izvan njenih granica, pod nazivom Prometeja i Pandora. Međutim, to nisu jedini sateliti koji kruže u vezi sa F prstenom – takodje postoje brojni mali prirodni sateliti poznati kao "moonlets".

„Moonlets“ mogu da otkriju načine na koji oni ometaju svoje okruženje. Takav poremećaj je prikazan na ovoj Cassinijevoj slici: Naučnici veruju da je mala populacija „moonleta“ razlicitih velicina, odgovorna za poremecaje, jer se sudaraju i remete jezgro prstena. Neki od ovih malih „moonleta“ mogu da se vide ispod prstena, levo od centra. U stvari, vecina morfologije i ponasanje F-prstena je uzrokovana kontinuiranim gravitacionim efektima i sudaranjem „moonleta“, cesto u kombinaciji sa poremecenim kretanjem – efekat Prometeja.
Slika je napravljena u vidljivoj svetlosti sa uskougaonom kamerom Cassini letilice, 25. septembra 2006. godine, na udaljenosti od oko 255.000 kilometara od Saturna. Skala originalne slike je 1 km po pikselu. Slika je uvećana za faktor dva i kontrasta su poboljšani.

Misija Kasini - Hajgens je kooperativan projekat između NASA, ESA i italijanske ASI svemirske agencije.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

01. FEBRUAR 2016.


VANZEMALJSKA LEPOTA CETVOROUGLA

Copyright: ESA/Hubble and NASA

OPIS SLIKE: Prave linije se ne pojavljuju cesto u svemiru. Ali, kada se vide, one izgledaju nekako neprirodno I privlace paznju. Crveni pravougaonik je jedan takav misteriozan objekat.

Astronomi su ga prvi put fotografisali 1973. godine. Zvezda HD 44179 je poznata još od 1915. godine, kada je infracrveni detector otkrio ovaj pravougaonik.  

U 2007. godini svemirski teleskop Hubble sa svojom Advanced Camera for Surveis je napravio novu fotografiju ove zvezde. Ona se fokusira na talasnim dužinama crvene svetlosti, posebno naglašavajući emisij vodonika.

Ova posebna emisija je prikazana crvenom bojom. Drugi, širi opseg narandžasto-crvene svetlosti snimljen da bi se povećao kontrast, ta svetlost je u plavoj boji na slici.

Crveni pravougaonik je udaljen oko 2.300 svetlosnih godina u sazvežđu Jednorog. Efekat pravougaonika nastaje jer se jedan od zvezda u HD 44179 nalazi u poslednjoj fazi svog života. Ona se nadima se pod nuklearnim reakcijama u svojoj srži koje su sve slabije, i to je rezultira time, da ona izbacuje svoje spoljne slojeve u svemir.

Takav oblak gasa je pogrešno poznat kao planetarne magline jer Hanoverski astronom Vilijam Heršel mislio da ti oblici izgledaju pomalo kao bledi disk Urana, planete koju je otkrio.

Iks oblik na ovoj slici ukazuje na to da nešto sprečava širenje atmosfere zvezde. Umesto toga, debeli disk prasine verovatno okružuje zvezdu, sto obrazuje dva siroka konusa. Ivice ove pojave izgledaju kao dijagonalne linije. Srećom, dok ova teorija objašnjava misteriju objekta, nista ne umanjuje njegovu vanzemaljsku lepotu.  

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________