2016-12-SLIKA NEDELJE - DECEMBAR 2016.

_________________________________________________________________________________________

19. DECEMBAR 2016.


POGLED NA GALAKSIJU M 81 U LAZNIM BOJAMA


Copyright: ESA/XMM-Newton

OPIS SLIKE: Važan deo proučavanja nebeskih objekata je razumevanje i uklanjanje pozadinskih smetnji.

Slika kojaje ovde predstavljena je kreirana da pokaže snagu softverskih alata koji se koriste za analizu zapažanja ESINIH XMM-Newton velikih objekata kao što su galaksije, jata galaksija, i ostatke supernove.

Modeli i alati uklanjaju pozadinske smetnje, što je vrlo teško kod velikih objekata kao sto je ovaj i stvaraju korigovane slike za posmatranje. Takođe se spajaju zapažanja, gde se vodi računa o pojedinačnom objektu od XMM-Newton-a, koji ima tri rendgenske kamere na Photon Imaging Camera instrumentu, kako bi se omogućilo stvaranje mozaika višestrukih posmatranja.

Iako ne izgleda tako, ali ono sto izgleda kao zvezda na desnoj strani odgovara spiralnoj galaksiji M81. Slično tome, ono sto izgleda kao zvezda na levoj strani proizilazi iz Holmberg IX patuljaste galaksije.

Ispitivanjem slike poput ovih, zajedno sa komplementarnim slikama snimljenim na drugim talasnim dužinama, naučnici mogu da dobitju brz pogled na strukturu objekta i spektralne varijacije u oblasti. Struktura svetlih obrazaca sadrži informacije o poreklu emisije, kao što je, da dolazi od halo-a oko galaksije, ili je ograničen na disk i krakove.

Na primer, ova slika pokazuje da postoji bistar izvor tačaka u centru M81, kao rezultat aktivnog jezgra galaksije. Tu je i smanjenje osvetljenosti daleko od centralnog izvora, sa slabije produženom emisijom oko njega. Još jedna galaksija može da prikaze svetliju emisiju duž svojih spiralnih krakova.

Svetla emisija potice takođe očigledno iz izvora X-zraka u patuljastoj galaksije. Produzeni "zraci" od tacke izvora su artefakti, koji se vide kad god postoji veoma svetao izvor tačka u vidnom polju. Ali čak i artefakti mogu biti lepi...

XMM-Newton Extended Source Analysis Software package (XMM-ESAS) je razvijen u NASA Goddard Space Flight Centru K, u saradnji sa XMM-Newton Science Operations Centre i radne grupe u pozadini.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

12. DECEMBAR 2016.


UDAR SOLARNE OLUJE 28. OKTOBRA 2003.


Copyright: SOHO (ESA & NASA)

OPIS SLIKE: Iako ova scena liči na rezultat koji se dobije kada se zatrese snezna kugla, ovde se radi o uznemirujućem efektu jedne od najmoćnijih solarnih oluja koje su ikada snimljene.

Preko dve nedelje u oktobru i novembru 2003. godine Sunce je bilo nevidjeno akrivno, sa gigantskim pegama - preko 10 puta većim od prečnika Zemlje - koje su skoro svakodnevno generisale protuberance.

Erupcije su klasifikovane prema energiji koju su oslobodili na rentgenskim talasnim duzinama. Postoje pet glavnih kategorija: A, B, C, M i Iks (X). Te kategorije su podeljene na 10 podvrsta. M1 erupcije su 10 puta jace od C1. Z1 erupcije su 10 puta jace od M1 protuberanci ili 100 puta jaci od C1.

Neke od protuberancii su u ovom periodu od dve nedelje bile toliko jake, da su probile granicu X-klase, cija vrednost je 10. Za snaznu erupciju 4. novembra 2003. se procenjuje da je dostigla vrednost od 28.

ESA / NASA-sonda SOHO, pokrenuta 1995. godine, danas još uvek radi i pratila je burno ponašanje Sunca u tom periodu. Ova slika pokazuje kako su njeni detektori potpuno zatrpani visoko-energetskim protonima, koji su ubrzani skoro do brzine svetlosti (300.000 km/s) u  baklji X 17, od 28. oktobra 2003. godine.

Kada Zemlja je u vatrenoj liniji koronalne eksplozije (CME), to može da dovede do lepih i svetlih aurora u atmosferii pruza nam uvid u interakciju Sunca i Zemlje. Medjutim CME mogu da izazovu i ozbiljne poremećaje u radio komunikacijama, vazdusnoj kontroli saobraćaja i energetskim mrežama.

Iako ove snazne oluje otkrivaju ekstremne aktivnosti Sunca, srećom po Zemlju, oni sa skale od događaja iz 2003. godine, se ne pojavljuju često.

SFotografija je napravljena sa LASCO C3 instrumentom na SOHO sondi. Poseban disk (Veliki plavi krug) unutar instrumenta, blokira Sunce (označeno unutrašnjim belim krugom), tako da mogu da se posmatraju detalji u siroj spoljasnjoj solarnoj atmosferi.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

05. DECEMBAR 2016.


SATURNOVA VELIKA OLUJA IZ 2011.


Copyright: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute

OPIS SLIKE: Ovi šareni vrtlozi prikazuju neviđenu oluju koja se odigrava na severnoj hemisferi gasovitog džina Saturna od decembra 2010. do juna 2011. godine.

Prizor se vidi u lažnim bojama i nastao je od 84 infracrvene slike snimljene od Kasini letilice 26. februara 2011. godine.

Slika je obrađena tako da plava boja ukazuje na visoke, tanke oblake, a žuta i bela su relativno gusti oblaci na velikim visinama. Crvene i braon boje prikazuju oblake na maloj visini, koji nisu pokriveni visokim oblacima, a duboko plava boja je tanka izmaglica ispod bez oblaka. Zelena boja predstavlja srednji deo oblaka.

Svetla 'glava' oluje je prema levoj strani; mnoge aktivnosti munja se ovde snimljene. Ukovitlani olujni oblaci su besneli kroz atmosferu u pravcu zapada, i na kraju su se prosirili oko cele planete.

Na kraju repa oluje (desno) se vidi veliki vrtlozni vir ovalnog oblika koji je širok oko 12.000 km, sto se moze uporediti sa prečnikom Zemlje.

Posle nekoliko meseci, glava je sustigla rep, ioluja počela da jenjava.

Saturnove oluje su sasvim drugačije od onih na Zemlji, gde se javljaju prilično često. Na Saturnu atmosfera izgleda prilično mirno oko 20-30 godina, a onda izbijaju nasilne višemesečne uporne oluje, kao što je ova. Pošto je Saturnu potrebno oko 30 godina da obidje Sunce, ponavljanje ovih ogromnih oluja može biti povezano sa time, kao sezonske promena u atmosferi te planete.

Misija Kasini-Hajgens je projekat saradnje NASA, ESA i ASI, italijanske svemirske agencije. Više detalja i slika dostupnih u originalnom izdanju se mogu naci na NASA strani.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________