2016-04-SLIKA NEDELJE - APRIL 2016.

_________________________________________________________________________________________

21. APRIL 2016.


HABLOV MEHUR

Copyright: NASA/ESA/Hubble Heritage Team

OPIS SLIKE: Bez obzira na to koliko puta gledamo maglinu Mehur, nikada se necemo umoriti od njene lepote. Otkrivena je 1787. godine od strane velikog astronom Vilijama Hersela. Tada je to bila samo crno-bela mrlja na okularu njegovog teleskopa. Danas je vidimo u predivnim bojama zahvaljujuci fotografijama Hablovog teleskopa koju je napravio za proslavu 26 godina svog rada.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

18. APRIL 2016.


OKOLINA ANUKETA

Copyright: ESA/Rosetta/NavCam – CC BY-SA IGO 3.0

OPIS SLIKE: Na ovom neobičnom pogledu je Anuket oblast i njegova okolina na kometi 67P/Curjumov-Gerasimenko. Slika je napravljena sa udaljenosti od 17 km, a velicina pogleda je oko 1,5 km.

Rozeta se trenutno nalazi na oko 30 km od jezgra komete, i nastavice proucavanje komete iz bliza do kraja septembra, kada će se biti kontrolisano manevrisana da bi se srusila na kometu.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

11. APRIL 2016.


SATURNOVI RANIJI I SADASNJI MESECI

Copyright: NASA/JPL/Space Science Institute (STScI/AURA)

OPIS SLIKE: Lepi Saturnovi prstenovi se upecatljivo prostiru preko ove slike dva najinteresantnija meseca ove planete.

Prstenovi su izvor misterije od njihovog otkrića 1610. godine od strane Galileo Galileja. Ne postoji potpuna saglasnost o tome kako su prsteni formirani, ali među mogućnostima je i da su da su možda formirani zajedno sa Saturnom , ili da su ostaci bivšeg meseca koji je zalutao suviše blizu planete i bio je raskomadan.

Prstenovi su sada vodjeni gravitacijom nekih od preostelih meseca ove planete. Kod više od 60 poznatih prirodnih satelita, dva su najfascinantnija I vide se ovde na slici: Titan i Enceladus.

Sa 5.150 km precnika, Titan je 10 puta veći od Enceladusa, koji ima samo 505 km u prečniku. Titan se viđen kao disk, jer se svetlost dalekog Sunca prelama kroz gustu atmosferu mesec .

Negde na Titanovoj površini leži sonda Hajgens. Dana 25. decembra 2004. godine, Hajgens se odvojila od Kasinija i nekoliko nedelja kasnije, spustila se padobranom kroz gustu atmosferu saljuci prve slike Titanovog neravnog pejzaža I ledenih planina.

Iako je Enceladus manji mesec, on ima mnogo karaktera. Nemirna unutrašnjost znači da voda neprestano struji kroz pukotine u ledenoj površini. Na nekim slikama, ovi gejzira mogu delimicno da se vide na juznom polu.

Fotografija je napravljena 10. Juna 2006. Godine, sa Kasinijevom uskougaonom kameromi orijentisan je prema severu. Kasini se nalazio 3,9 kilometara udaljen od Enceladusa i 5,3 kilometara od Titana.

Kasini se blizi jraju svoje misije, posle 12 godina istrazivanja Saturnovog sistema. Njen kraj ce biti dramatican, sonda ce biti navedena na konrolisani pad u Saturnovu atosferu 15. Septembra 2017. Godine. Pre toga, sonda ce se sve vise priblizavati u orbiti gigantske planete. Poznato kao Kasinijevo Veliko Finale, sondina kretanja ce pokazati detalje Saturnovog gravitacionog polja.

To je i način da se odredi masa prstenova, to će pomoci naucnicima da shvate da li prstenasta planeta ima gusto jezgro od metala I stena. Ako se to dogodi, to potvrđuje da planete nastaju sudarom manjih asteroida kao sto su planetesimala.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

04. APRIL 2016.


KOSMICKI TRIK OKA

Copyright: NASA/ESA/Hubble Heritage Team (STScI/AURA)

OPIS SLIKE: Zvezde različitih masa okončaju svoj život na različite načine. Dok istinski masivne zvezde slavno eksplodiraju, srednjeg masivne zvezde - one između otprilike jedan i osam puta mase Sunca - su nešto tiše i formiraju kosmičke objekte poznate kao planetarne magline.

Tako nazvane zbog nejasnog pogleda kroz ranije teleskope niske rezolucije, planetarne magline nastaju kada umiruca zvezda odbaci svoje spoljašnje slojeve gasa u svemir. Ovaj oblak se formira oko centralne zvezde, dok se sama zvezda polako hladi i postaje beli patuljak. To je ono što se desilo na ovom NASA/ESA snimku svemirskog teleskopa Habl, napravljenog 2007. godine, i pokazuje planetarnu maglinu poznatu kao NGC 2371.

Ona se nalazi 4.300 svetlosnih godina udaljena od nas, u sazvežđu Blizanaca. To je jedna od najvećih poznatih planetarna maglina, i ima oko tri svetlosne godine u prečniku. Njena maticna zvezda moze ovde da se vidi kao igla “ubodena” u maglinu - crveno svetlo, okružen zelenom, plavom i akva-bojom gasnog oblaka. Ova školjka izgleda kao da ima pravilan, eliptični oblik koji je presecen na pola mračnom stazom koja prolazi kroz maglinu i koja takođe obuhvata centralni zvezdu.

Ova tamna staza je obmanla astronome kada je NGC 2371 prvobitno katalogizovana, jer su dva režnja vizuelno podsećala na dva objekta, a ne na jedan. Kao rezultat ove konfuzije, maglina ima dva imena u New General Catalogue od Vilijema Heršela, a to su: NGC 2371 i NGC 2372 (često u kombinaciji kao NGC 2371/2 ili NGC 2371-2).

Dva istaknuta pink flastera su vidljivi na obe strane centralne zvezde. Ove karakteristike izgledaju kao čvorovi gasa, najverovatnije mlazovi, izbačeni od strane zvezde u nekom trenutku u prošlosti. Njihova roza boja označava da su hladniji i gušći nego njihova okolina.

Centralna zvezda u maglini je slična Suncu, ali je sada samo senka onoga sto je nekada bila. Ona se lagano hladi possto je energično izbacila najveći deo svog gasa, ali pred njom je jos dug put. Trenutno ima površinsku temperaturu od preko 130.000ºC, to je oko 25 puta toplije od površine Sunca - i blista najmanje 700 puta sjajnije od Sunca.

Vruće ultravioletno zračenje energetskog gasa magline, izaziva NGC 2371 da svetle u predivnom akvamarin bojama na ovoj slici.

Fotografija je snimljena u novembru 2007. godine sa Hablovom Wide Field Planetary Camera 2. Slika u lažnim bojama je napravljena kombinacijom filtera za detekciju svetlosti koja dolazi od sumpora i azota (prikazani crvenom bojom), vodonika (zeleno) i kiseonika (plavo). Zapažanja su prikupljeni u okviru Hablovog Herritage projekta.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________