2016-08-SLIKA NEDELJE - AVGUST 2016.

_________________________________________________________________________________________

30. AVGUST 2016.


NE BAS TIPICNA PROTO ZVEZDA


Copyright: ESA/Herschel/PACS/Hi-GAL Project, KU Leuven

OPIS SLIKE: U centru ove slike, snimljenom sa ESA svemirske opservatorije heršel je zaista neobičan kosmički objekat: zvezda po imenu IRAS 19312 + 1950.

Zvezda se nalazi preko 12.000 svetlosnih godina udaljena od nas, i zbunjuje astronome vec mnogo godina, jer pokazuje kontradiktorne znake veoma stare i veoma mlade zvezde.

Astronomi posmatraju znake emisije obično u vezi sa starim zvezdama, kasnog tipa: silicijum oksid i hidroksilni maseri - mikrotalasni ekvivalent laserskog vidljivog-svetla.

Ali su takođe otkrili karakteristike koje se najčešće viđaju kod ranog tipa zvezda: hemijski-bogat oblak omotac koji se obično viđa kod mladalačkih zvezda i u regionima formiranja zvezda.

Infracrvena opažanja iz oba Heršel i NASA svemirskog teleskopa Spitzer, sada sugerišu da umesto toga može da se radi o zvezdi u nastajanju, a ne o staroj zvezdi. Drugim rečima, to je Protozvezda.

Ona je oko 10 puta masivnija od Sunca i emituje oko 20.000 puta više energije. Čini se da je bogata kiseonikom, i ima mlazevima gasa koji izbijaju sa oba pola pri brzini od najmanje 90 km/s.

Pored toga, ona je okružena oblakom gasa, prašine i leda - uključujući velike količine vode i ledenog ugljen dioksida - koji sadrži ukupnu masu - ekvivalent 500 do 700 masa Sunca.

Iako pokazuje karakteristike atipične za svoje vršnjake, astronomi veruju da se ovaj zvezdani embrion brzo približava kraju svoje faze “zgusnjavanja”, period u kome se hrani okolnom materijom koja joj sluzi kao gorivo za njen rast. Iako oblast ranije nije ukazivala na zvezdani rasadnik, postoje znaci nedavno formiranih mladalih zvezda u blizini, koji podržavaju ovu ideju.

Ova slika je kompozit infracrvenih podataka prikupljenih od Heršelove Photoconductor Array kamere i spektrometra (PACS) na 70 (zelena) i 160 (plava) mikrona.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

22. AVGUST 2016.


PLANKOVA PLAMENA BAKLJA POLARISA


Copyright: ESA and the Planck Collaboration

OPIS SLIKE: Ova slika Plank satelita od ESA izgleda da pokazujee nešto sasvim fantasticno u etru: Sa leve strane kod ivice slike vidi se plamena baklja u nastajanju kao silueta u pojacanim bojama..

Ova vatrena iluzija je zapravo nebeska karakteristika nazvana Polaris baklja. Ovo ime je doduse pogrešno, jer se uprkos plamenom izgledu ne radi o baklji, već 10 svetlosnih godina sirokom skupe prašine i vlakana u sazvežđu Ursa Minor (Mali medved), udaljenom oko 500 svetlosnih godina.

Polaris baklja se nalazi u blizini Severnog nebeskog pola, sto moze biti shvaćeno kao tačka na nebu koja je usklađena sa prevcem Zemljine ose. Na nebu severne i južne hemisfere, ova zamišljena linija ukazuje na dva nebeska pola. Da biste pronašli severni nebeski pol, posmatrač mora samo locira obližnju Polaris zvezdu (inače poznate kao zvezda Severnjaca), najsjajnija zvezda u sazvežđu Ursa Minor.

Neke od tajni Polaris baklje su otkrivene prilikom posmatranja ESINOG satelita Herschel pre nekoliko godina. Koristeći kombinaciju tih Heršelovih posmatranja i kompjuterskih simulacija, naučnici smatraju da su se filamenti Polaris baklje formirale su kao rezultat spore talasakoji krce svoj put kroz gust međuzvezdani oblak, kao akumulacija hladne kosmičke prašine i gasa koji se nalaze između zvezda naše Galaksije.

Ovi talasi, koji podsećaju na soničnu eksploziju nastalu brzim zvučnimh talasa ovde na Zemlji, koji su nastali u blizini eksplodirane zvezde koja je svojom smrcu generisala širok talasa turbulencije.

Ova slika nije uradjena u pravim bojama, niti je to umetnički utisak o baklji, ona pokazuje posmatranja Plank sonde, koja je bila aktivna između 2009. i 2013. Godine, kada je skenirala celo nebo, uključujući i ravan Mlečnog puta, u potrazi za znacima drevne svetlosti (poznato kao pozadinsko zračenje) i kosmičke emisije prašine. Ova emisija prašine je omogucila Planku da napravi ovu jedinstvenu mapu neba - magnetnu kartu.

Emisija prašine se izračunava od kombinacije podataka Planck opservacija na 353, 545 i 857 GHz, dok je pravac magnetnog polja zasnovan na Planckovoj polarizaciji podataka na 353 GHz. Ova slika ima površinu od 30x30º na nebu, a boje predstavljaju intenzitet emisije prašine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

15. AVGUST 2016.


HABLOVA VATRENA LOPTA


Copyright: ESA/Hubble & NASA Acknowledgement: J. Schmid

OPIS SLIKE: Ova dramatična eksplozija boja pokazuje kosmički objekat sa podjednako dramatičnom istorijom. Zavijen i upečatljiv, bujica oblake gasa i prašine koji formiraju maglinu poznatu kao M1-67, nalaze se oko sjajne zvezde po imenu Kokoška 2-427 (inače poznata kao VR 124).

Ova zvezda je toliko intenzivna, koliko je scena na slicipokazuje. To je Volf-Rajeova Zvezda, retka vrsta zvezde koje da imaju veoma visoke temperature površine - preko 25.000ºC, pored njih Sunce izgleda relativno hladno sa 5.500ºC. Ove zvezde imaju ogromnu masu, koja se kreće preko 5-20 masa našeg Sunca. Takve zvezde konstantno gube ogromne količine mase preko snaznih vetrova koji neprestano naviru iz njihovih površina u svemir.

Kokoska 2-427 je odgovorna za stvaranje cele scene prikazanu ovde, koju je fotografisao NASA / ESA Habl svemirski teleskop. Smatra se da se ova zvezda nalazi u kasnijoj fazi svoje evolucije, da je materijal oko nje formiran pre 10.000 godina, verovatno u vise izliva koji je obrazovao siri prsten izbacenog materijala.

Od tada, zvezda je nastavila da poplavljuje maglinu masivnim izlivima gasa i intenzivnim jonizovanim zračenjem svojih snažnih zvezdanih vetrova, koji su oblikovali i vajali njenu evoluciju. M1-67 je otprilike u obliku prstena, ali nema jasnu strukturu - to je u suštini skup velikih, masovnih pregrejanih čvorova gasa okupljenih oko centralne zvezde.

Kokoška 2-427 i M1-67 leže 15.000 svetlosnih godina udaljeni u sazvežđu Sagitta (Strela). Ova slika koristi podatke u vidljivom svetlu, prikupljene od Sirokougaone Hablove Kamere 2, a objavljena je 2015. godine (isti podaci su prethodno obrađeni i pušteni 1998. godine).

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

08. AVGUST 2016.


KOMETA 6. AVGUSTA 2016. - NAVCAM


Copyright: ESA/Rosetta/NavCam – CC BY-SA IGO 3.0

OPIS SLIKE: Dve neverovatne godine su prošle od kada je Rozeta, ESIN lovac na komete, stigao do Kometa 67p/Curjumov-Gerasimenko 6. avgusta 2014. Godine.

Za to vreme Rozeta je mapirala čudan oblik komete i dala nam je uvid u povrsinske karakteristike, kao I mlazeve gasa I prasine u svemiru, koji se ponekad dese neocekivano.

Letelica je pruzila nenadmašan uvid u procese koji se dogadjaju na kometi dok ona leti kroz svemir.

Za dve godine, kometa je proputovala oko 1,5 milijardi km na svojoj orbiti oko Sunca, prolazeći kroz Perihel u avgustu prošle godine - njena najbliža tacka Suncu - i spektakularan vatromet kada je njena aktivnost dostigla maksimum.

Za razliku od tog vremena prošle godine, kada je kometa bila toliko aktivna da je Rozeta mogla da je posmatra samo sa sigurne udaljenosti od 200-300 km, aktivnost se od tada smirila i letilica se sada nalazi mnogo bliže, kao što se vidi na ovoj slici, napravljenoj 6. avgusta 2016. Godine na udaljenosti od 8,5 km. Skala je 0,7 m/piksel i slika obuhvata oko 700m povrsine.

Slika pokazuje pogled izbliza malog dela režnja komete, deo velike depresije poznate kao Hatmehit i njegovih strmih litica zidova (levo), kao i kontrasti frakture terena Vosret (dole) i Bastet (gore). Deo horizonta je takođe vidljiv u daljini, u gornjem desnom uglu.

Lokalne varijacije u topografije i pojedinih velikih stena pokazuju impresivne senke preko scene. Na primer, detalji ivice litice u gornjem levom uglu se vide u senci ispod.

Područje u blizini dna slike je bilo u fokusu kampanje snimanja kada se pokušavalo da se pronađe mesto za Rozetin Lander Philae.

Rozeta i dalje leti oko komete koja se sada vraća prema spoljašnjem Sunčevom sistemu. Njena snaga opada, a Rosetina uzbudljiv zadatak će uskoro biti zaključen u velikom finalu: ona će kontrolisano pasti na površinu komete 30. septembra.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

01. AVGUST 2016.


SOLARNA ERUPCIJA VECA OD ZEMLJE


Copyright: SOHO (ESA & NASA)  

OPIS SLIKE: Džinovska traka vrelog gasa eksplodira iznad od Sunca, vodeci se džinovskom petljom nevidljivog magnetizma. Ova izuzetna slika je napravljena 27. jula 1999. godine od strane SOHO. Zemlja je prikazana za poređenje i pokazuje da je se protuberanca prostire od vrha do dna petlje gasa, na oko 35 puta veća od prečnika naše planete u svemiru.

Protuberance su izvajane od magnetskaog polja koje se generiše unutar Sunca, a zatim probija kroz površinu, u solarnu atmosferu.

Sunce se pretežno sastoji od plazme - naelektrisanog gasa elektrona i jona. Joni reaguju na magnetna polja. Dakle, kada magnetna petlja dostigne solarnu atmosferu, ogromne reke plazme su privučene da ih popune, I stvaraju prrptuberance koje mogu da traju nedeljama ili mesecima.

Spektakularne protuberance kao ova se ne dogadjaju naročito često, neke budu otkrivene jednom u godini. Kada počne da se ruši, uglavnom se to dogadja niz linija magnetnog polja natrag prema Suncu. Povremeno, međutim, one postaju nestabilne i oslobadjaju svoju energiju u svemir. Ove eruptivne protuberance se sastoje od ogromne količine plazme koju solarni fizičari nazivaju Koronalne eksplozije. Erupcije su takođe povezani sa Koronalnim eksplozijama.

Ako je bi ova kolicina plazme pogodila Zemlju moglo bi doci do poremecaja u funkciji satelita i mreže komunikacija. Takođe uzrokuje polarnu svetlost na polarnim nebu.

Fotografisana sa Soho ultravioletnim teleskopom, ova slika pokazuje jonizovani helijum na temperaturi od oko 70.000ºC.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________