2016-10-SLIKA NEDELJE - OKTOBAR 2016.

_________________________________________________________________________________________

31. OKTOBAR 2016.


ZLOKOBNA AURORA IZNAD ISLANDA


Copyright: D. Necchi (www.davnec.eu)

OPIS SLIKE: Ovaj neobican pogled je pomalo pomalo zastrašujući prizor - savršena Noć veštica. Trake u nijansama tamno i bledo zelene boje sa svetlim belim mrljama, stvorile su spiralu koja podseća na nebeske zmije koje lete preko neba, i izgledaju pretece zlokobno iznad uspavanog grada ispod.

To može izgledati na odgovarajući način jezivo, ali ova slika pokazuje nešto što je sasvim uobičajena pojava u Zemljinim severnim i najjuznijim geografskim širinama. Treperece zelene pojave na nebu su aurore, koje se vide, kada veliki izlivi energetskih atomskih čestica budu izbacene iz Sunca i udare u atmosferu nase planete. Ove čestice se filteruju kroz zaštitne slojeve oko Zemlje - kao što su magnetosfera, oblast svemira u kojoj dominiraju magnetna polja - i imaju interakciju sa vazdušnim česticama koje se nalaze ispod u atmosferi. Ove pojave sijaju jarko i sablasno obasjavajuci nase nebo zastrasujucim talasima i bljeskovima boja.

Aurore se često nazivaju "severna svetla" (Aurora Borealis), ali one se javljaju redovno i na južnim geografskim širinama (Aurora Australis). Najbolje se vide iz oblasti Australije, Novog Zelanda, na Antarktiku i delovima Južne Amerike (Aurora Australis) dok se na severu vide u Kanadi, na Aljasci, u Skandinaviji i na Islandu (Aurora Borealis).

Efekat se vidi samo u polarnim i skoro polarnim geografskim širinama jer naelektrisane čestice putuju u pravcu Zemlje, linijom magnetnog polja koje ispunjavaju našu planetu na svojim polovima.

Aurore su najvidljiviji deo Suncevog efekta na Zemlji. Od 2000. godine, ESA istražuje kompleksnu vezu Sunce-Zemlja kako bi se otkrla zagonetka oblika aurore.

Ova slika pokazuje grad na jugu Islanda pod nazivom Selfos, na reci Olfusa (vidljivo u prvom planu). Napravio je Davide Necchi 27. avgusta 2015. Ova posebna aurora je povezana sa solarnom olujom, koja je izazvala posebno veliki i nagli izliv čestica u atmosferu. Kao rezultat toga, svetla su bila intenzivna i neobično svetla i pojavila su se naglo na večernjem nebu pre nego što je potpuno pao mrak. U stvari, Aurora je tako svetla da je Davide za relativno kratko vreme ekspozicije od samo 3 sekunde bio svestan da bi sa vecom ekspozidijom izgubio detalje aurore.

Necchi koristio Canon 5D Mark II kameru sa f2.8 objektivom od 14 mm. Ova slika je imao ISO od 1600, i napravljena je bez filtera. Svetli pun Mesec je vidljiv na slici i nalazio se ispod sloja oblaka.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

17. OKTOBAR 2016.


CRVENA PLANETA POZDRAVLJA EXOMARS


Copyright: ESA – CC BY-SA 3.0 IGO

OPIS SLIKE: ExoMars ce uskoro stici do Marsa, kao sto se vidi po slici ESINOG Mars Ekspresa.

Zajednički poduhvat ESA i ruske svemirske agencije Roskosmos, ExoMars 2016 obuhvata Trace Gas Orbiter i Schiaparellijev ulazak u atmosferu, spuštanje i sletanje na Mars. Posle sedam meseci putovanja, ova letilica se približava na svom odredištu, sa glavnim ciljem ulaska u orbitu oko Marsa i Schiaparellijevog sletanje 19. oktobra.

Ova slika je snimljena 16. oktobra, nekoliko sati pre nego što Schiaparelli odvojen od svoje maticne sonde u 16:42 GMT. Nakon razdvajanja, Schiaparelli i dalje ima tri dana i oko šest miliona KM za putovanje pre ulaska u atmosferu 19. oktobra, gde ce u roku od šest minuta da se spusti na oblast u Meridiani Planum, u blizini ekvatora planete.

Ovaj najnoviji pogled na planetu pokazuje južni pol, pokriven stalnom ledenom kapom koja se sastoji uglavnom od ugljen-dioksida. Ciljna oblast za Schiaparellijevo sletanje nije vidljivo, nalazi se iza horizonta sa leve strane.

ExoMars će sleteti na Mars kada je planeta gotovo na svojoj najbližoj tački od Sunca duž njene orbite. U ovom trenutku u godini, brzine vetra ce se verovatno povećati i može da dovede do regionalne ili čak globalne oluje.

Slika je napravljena sa jednostavnom, širokougaonom kamerom Mars Ekpresa, koja je prvobitno trebala samo da pruži vizuelnu potvrdu da je njen Bigl-2 lander, koji je odvojen kada su stigli na Mars. Od tada se kamera koristi za terensko obrazovanje i sirenje građanske nauke, i na kraju je adaptirana kao profesionalni instrument od strane ESA pocetkom ove godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

10. OKTOBAR 2016.


HABLOVA SLIKA PLANETARNE MAGLINE SA SPIRALNIM KRACIMA


Copyright: ESA/Hubble & NASA

OPIS SLIKE: Ova dva spiralna kraka prema svetlom centru daju laznu sliku da galaksija izgleda slicno nasem Mlecnom putu. Objekat na ovoj slici je drugacije prirode, to je PK 329-02.2, "planetarna maglina u našoj matičnoj galaksiji.

Uprkos imenu, ovo nije planeta. Planetarna maglina je pogrešan naziv do koga je došlo zbog toga sto maglina lici na gigantske gasovite planete, kako se to videlo kroz teleskop u 1700. godini. Umesto toga, ono što vidimo na ovoj slici je poslednji dah umiruće zvezde.

Kada zvezde slicne Suncu dodju do kraja svog života, one odbacuju svoje poslednje slojeve gasa. Kako se ovi oblaci zvezdanog materijala udaljuju od centralne zvezde, oni mogu da dobiju nepravilne i kompleksne oblike. Ovo kompleksnost se ogleda u rasutim gasovima koji se vide u centru slike. Ali takođe postoji i lepa simetrija u PK 329-02.2, gde su dva svetlo plava spiralna kraka savršeno uskladjena sa dve zvezde u centru magline.

Nama to može da izgleda kao spirala povezanih kraka, ali to su zvezde pratioci. One vizuelno izgledaju kao binarne zvezde, mada je samo jedna u gornjem desnom uglu dovela do magline. Dok zvezde nastavljaju da orbitiraju jedna oko druge milionima ili milijardama godina, magline - i njeni spiralni kraci - će se proširiti iz centra i na kraju nestati u narednih nekoliko hiljada godina.

Ova planetarna maglina sa spiralnim kracima je takođe poznata kao Menzel 2, po američkom astronomu Donaldu Menzelu, koji je otkrio 1920. godine. Nalazi se u sazvezdju Norma, na južnoj nebeskoj hemisferi, gde se može naći Menzel 1 i 3, dve 'bipolarne planetarne magline' (u obliku leptira ili pescanog sata).

Hablova sirokougaona planetarna kamera 2 je napravila ovu sliku, koja je obrađena primenom zelenog, plavog, crvenog i infracrvenog filtera. Astrofotograf-entuzijasta Serž Meunier je napravio verziju ove slike za Hidden Treasures - takmičenje za obradu Hablovih slika 2012. godine.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

03. OKTOBAR 2016.


ROZETINA POSLEDNJA FOTOGRAFIJA


Copyright: ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA  

OPIS SLIKE: U petak je zavrsena istorijska Rozetina misija kada se letelica spustila na površinu komete 67P/Curjumov-Gerasimenko. Rosetta poslala konacni niz jedinstvenih naučnih merenja vrlo blizu komete, uključujući i fotografije slike kao što je ova slika njenog konacnog počivališta. Slika prikazana ovde, Rozeta napravila na oko 20m iznad površine. Skala je 2mm po pikselu, a slika je oko 96cm u prečniku. Širokougaona Osiris kamera nije dizajnirana da se koristi nekoliko stotina metara ispod, pa je morao da se koristi posebna opcija i kao što se očekivalo, slika je izvan fokusa.

Nakon kontakta sa tlom komete i potvrde, direktor misije, Patrick Martin je misiju proglasio kompletnom. On je rekao, "Tacka gde se Rozeta spustila smo nazvali Sais." Misija je nazvana po cuvenom kamenu Rozeta, koji je nađen u gradu zvanom Rašid (Rozeta), pošto se smatra da je tamo premestena iz hrama Sais.Baš kao što je kamen Rozeta od ključnog značaja za razumevanje drevnog jezika i istorije, tako je i velika riznica podataka letilice Rozeta promenila naše viđenje o tome kako se formiraju komete i Sunčev sistem.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________