2016-06 - SLIKA NEDELJE - JUNI 2016.

27. JUNI 2016.


TESTIRANJE SKJAPARELIJEVOG PADOBRANA

Copyright: USAF Arnold Engineering Development Complex

OPIS SLIKE: Ovo je test verzija padobrana koji će usporiti Skiaparelijevo spustanje I sletanje modula krouz atmosferu Marsa 19. oktobra.

Kada se modul nadje na oko 11 km od površine, brzina pada sonde ce biti oko 1.700 km/h, padobran će usporiti modul na oko 200 km/h za 1,2 km iznad površine, kad bu de bio izbacen.

Padobran je 'disk-jaz-bend "tipa, kao što se koristio za ESA Hyugens spistanje to Titan i za sve NASA planetarne misije do sada.

Krilo je, sa normalnim prečnikom od 12 metara, napravljen od najlona a uzad su izrađeni od Kevlara, veoma jakog sintetičkog materijala.

Testovi kako će se padobran naduvati na supersoničnim brzinama su izvedeni sa manjim modelom u supersoničnom aerotunelu u Glenn Research centru od NASA.

Za kvalifikaciju ovog modela na slici, korišcteno je za testiranje raspoređivanja pirotehničkog materijala i snaga padobrana u najvećem tunelu na svetu, kojom rukovodi vazduhoplovstvo SAD u supersonicnom tunelu aerodinamičkog kompleksa u Istraživačkom centru u Kaliforniji.

Skiapareli je startovan 14. marta sa Trace Gas Orbiterom na Proton raketi sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

20. JUNI 2016.


PAUK U PETLJI

Copyright: ESA and the Planck Collaboration

OPIS SLIKE: Ova šarena petlja od žute i plave boje pokazuje značajni prsten gasa u blizini Severnog nebeskog pola. Stub izgleda da stoji u mestu, dok ostatak noćnog neba polako kruži oko njega zbog rotacije Zemlje. Ova slika je dobijena sa ESA Plank satelita, koji je ulozio godine za mapiranje celog neba sa izuzetnim detaljima između 2009. i 2013. godine.

Severna Nebeska petlja se nalazi preko 325 svetlosnih godina daleko od nas prema sazvežđu Ursa Major (Veliki Medved). Sastoji se od prašine i neutralnog vodonika i izvajana je kao ljuska. Ovo se može desiti na nekoliko načina: Kada umiruće zvezde eksplodiraju kao supernova, od jakih vetrova koji izlecu u svemir iz obližnjih zvezda, ili čak kada se oblaci brzo kreću u blizini ivice Mlečnog puta I materijal padne unutre prema centru naše galaksije.

Umesto da se to odvija uredno, posebno petlja, ovaj nered funkcija obuhvata brojna vlakna I povezuje ih, sto formira male oblake koji su povezani preko krupnih lukova materijala. Jedan takav oblak - nazvan je cirrus oblak zato što nas podseća na tanke, lagane Cirus oblake poznate na Zemlji - može se videti sedi u centru okvira, sa viticama koje se pružaju iz centralne tačke. Ova funkcija nosi nadimak "Pauk".

Petlja se širi i gura kroz njenu okolinue brzinom od 15-20 km/s. Ona sadrži masu neutralnog vodonika koja je grubo ekvivalentna masi 1.500 Sunca. Nedavne studije njenog širenja zbunjuju astronome. Oni očekuju da se neutralan vodonik petlje se proširi na sferičnan način, ali izgleda da ova petlja, umesto da se širi, ona se prostire na cilindrične način, uz ukazivanje cilindra gotovo direktno prema nama.

Ova slika nije tradicionalni pogled na petlju; ima obrazac koji podseća na pomoćne linije mape koja se siri prema okviru, nalik malim tragovima vrtloga vode u potoku. Ove linije predstavljaju orijentaciju magnetnog polja Mlečni Put, dok boje ukazuju na snagu emisije iz kosmičke prašine na svakoj lokaciji. Prašina zrna u i oko Mlečnog puta se uskladjuju zajedno na terenu sa linijama koje potiču iz naše galaksije u svemir, a time je i njihova emisija je takođe usklađena. Ova polarizovana emisija prašine je detektovana od Plankovog satelita.

Emisija iz prašine se računa od kombinacije Planck opservacija na 353, 545 i 857 GHz, dok je pravac magnetnog polja zasnovan na Planck polarizaciji podataka na 353 GHz.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

13. JUNI 2016.


MLADA ZVEZDA NUDI POGLED NA SUNCE U PROSLOSTI

Copyright: ESA/Hubble, NASA, K. Stapelfeldt (GSFC), B. Stecklum & A. Choudhary

OPIS SLIKE: Ovo može da izgleda kao zvezda, može se nazvati zvezda, ali ona još uvek ne generiše energiju kao kod normalne zvezde. To je zato što je još uvek u stadijumu formiranja.

Ona nudi fascinantan uvid u našu prošlost, jer naše Sunce je započelo svoj život kao 'T Tauri' zvezde pre nekih 4,6 milijardi godina.

Ova zvezda se nalazi 1.800 svetlosnih godina udaljena u sazvežđu Labud. V1331 Cig prvobitno nije ništa drugo nego difuzni oblak gasa u prostoru. Polako tokom vremena, gravitacija ga je izvukla, ali taj proces još nije završen. V1331 još nije u potpunosti formirana i tako je još veća nego što će na kraju biti kad gravitacija bude obavila svoj posao. Ona sija zbog energije koja se oslobađa dok se ona smanjuje.

Na kraju, će biti dovoljno kompaktna da će temperatura u njenom centru da zapali nuklearnu fuziju. Vodonik će potom biti transformisan u helijum, a to će osloboditi bujicu energije koja će učiniti da V1331 Cig sjaji milijardama godina, kao ostale zvezde.

U delovima prašine koji okružuju zvezdu su ostaci oblaka iz kojih se kondenzuje. Često, ovaj cirkumstelarni disk zamagljuje naš pogled na mladi zvezdani objekt, ali slučajno se desi da se vidi rotacija zvezdanog pola, tako da izgleda kao da se vidi “trazeni” zrak.

Ovaj cirkumstellarni disk je mesto gde planete mogu da se formiraju, a u slučaju V1331 Cyg. vreme ističe. A T Tauri zvezda stvara jak "vetar" atomskih čestica koje odaju disk, gde je zavrseno formiranje planeta do kraja.

Slika je preuzeta od strane NASA/ESA Habl svemirskog teleskopa i kombinacija je tri različitih talasnim dužina. One gotovo odgovaraju ljudskom vidu: plava, zelena i, umesto crvenog svetla koje naše oči vide, Habl koristi blisku infracrvenu svetlost.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

06. JUNI 2016.


MISTERIOZNI PRSTEN MIKROTALASA

Copyright: ESA and the Planck Collaboration

OPIS SLIKE: Pre pedeset godina, astronomi su otkrili misteriju. Danas, još uvek nisu u potpunosti rešili tajnu kako je ova ogromna nebeska struktura formirana, ali mi sada imamo bolju sliku o tome, zahvaljujući Plank satelitu od ESA.

Ovo je skoro kružna formacija koja pokriva trećinu neba. U stvarnosti, to je verovatno sferni "mehur" koji se prostire na više od 100º preko neba, što je sire od 200 precnika punog Meseca. Njegova apsolutna veličina, međutim, je neizvesna jer astronomi ne znaju kolika je udaljenost: procenjuje se da do centra mehura varira izmedju 400 do 25.000 svetlosnih godina.

Ono sto se zna je da se struktura javlja na razlicitim talasnim duzinama, od radio talasa do gama zraka. Plank vidi prsten i u mikrotalasnim. Bojama. Ova slika odražava polarizaciju - pravac u kome su mikrotalasi osciluju.

Naše oči nisu osetljive za ovu informaciju u vidljivom svetlu, gde doživljavamo samo intenzitet i boju. Plank, međutim, može da otkrije sva tri ove karakteristike u mikrotalasnoj oblasti.

Petlja I se najbolje vidi na severnoj hemisferi neba. Može se videti na ovoj slici kao žuti luk. Na juznoj hemisferi je bled do ljubicaste i moze da se pratiti na južnoj hemisferi, kao zavrsetak kruga. Plava traka koja obuhvata sliku horizontalno je galaktička ravan.

Najpopularnija interpretacija mesta petlje je, da se nalazi blizu nas. Ako je ovo tacno, to bi moglo biti u vezi sa "Scorpius–Centaurus OB Association’, oblasti formiranja velikih, masovnih zvezda koja je aktivna preko 10 miliona godina. Petlja I bi mogla da bude ostatak supernove, ogroman balon od strane eksplozije zvezda u OB asocijaciji.

Vrlo je verovatno da su se zvezde koje su odgovorne za petlju odavno razišle, tako da ono što vidimo je "dim", a ne "požar" od eksplozije.

Velika masa zvezdice gori svoje nuklearno gorivo tako brzo da one zive samo nekoliko miliona godina pre nego sto eksplodiraju. Kako se ova velicanstvena supernove razvija, njeni talasi eksplozije seku mehur u okolni gasa.

Kako elektroni gube energiju i difuzno se sire galaksijom, tako ce ipetlja na kraju izbledeti i nestati . Ovo ce verovatno potrajati nekoliko miliona godina. Ako je petlja je udaljenija , onda bi to mogao da bude rezultat izbijanja iz okoline crne rupe u centru galaksije .

(Ova slika pokazuje položaj petlje. Boja predstavlja pravac polarizacije, dok je osvetljenje mera boja jačina polarizacije.)

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________