2016-07-SLIKA NEDELJE - JULI 2016.

_________________________________________________________________________________________

25. JULI 2016.


HEDLI KANAL NA MESECU KAKO GA JE VIDEO SMART-1


Copyright: ESA/Space-X, Space Exploration Institute

OPIS SLIKE: Ovaj čudno krivudavi kanal, urezan na Mesecu, je jedna je od najpoznatijih formacija na našem najbližem nebeskom susedu. Postao je poznat u julu 1971. godine, kada su dva astronauta iz Apollo 15 vozila svoj lunarni rover do same ivice kanala.

Ovaj urez nosi naziv Hedli kanal, po britanskom matematičaru iz 18. veka Džon Hedliju. 1721. godine, Hadley je predstavio teleskop koji koristi nesferni ogledalo u Kraljevskom društvu u Londonu. Ogledalo u obliku parabole, je izbeglo aberaciju izazvanu u sferičnom ogledalu, i tako odredio najbolji oblik za sve teleskope sa ogledalima.

Za Hedli kanal se smatra se da je isklesan od drevnog toka lave, koja datira nešto više od 3 milijarde godina ubrzo nakon što je Mesec formiran. Prostire se na više od 120km, sirok je do 1.500m i više od 300 metara dubok u nekim mestima.

Sa njihovog položaja, Apolo astronauti su napravili fotografije, gde je ovaj kanal izgledao kao da ima slojeve u zidovima. Ovo ukazuje na to da su postojale mnoge vulkanske erupcije, koje su dovele do ovih slojeva. Tako je kanal lave prosekao sebi put kroz ove depozite. Kada je ispražnjen, ostavio je Sinuous Rille koji vidimo danas. Međutim, planetarni naučnici nisu u potpunosti sigurni po pitanju detalja procesa.

Ovu sliku je napravio ESA SMART-1, koji je istraživao Mesec od 2004. do 2006. godine. Njegova minijaturni kamera je pokazala da mala oprema još uvek može da obezbedi prvoklasne slike.

Slika je napravljena na nadmorskoj visini od oko 2.000 km. Ona obuhvata oko 100 km i pokazuje oblast oko Hedli kanal centriran na oko 25°S/3°E.

SMART-1 je prva ESA misija na Mesec. Sa njom se testiraju nove tehnologije motora, uključujući solarni električni pogonski sistem koji će ESA primeniti kod BepiColombo misije na Merkuru u 2018. godine.

Na kraju svoje misije, SMART-1 je leteo sve bliže i bliže površini Meseca dok nije pao na njega 3. septembra 2006. godine. Tokom svoje misije, SMART-1 je navršila više od 2.000 orbita oko Meseca.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

18. JULI 2016.


MARS EKSPRES OTKRI0 BEZIMENI DREVNI UDARNI KRATER NA MARSU

Copyright: ESA/DLR/FU Berlin, CC BY-SA 3.0 IGO IGO 3.0

OPIS SLIKE: Ovaj upečatljiv pogled u perspektivi sa ESA Mars Ekpressa pokazuje neimenovani ali privlačni idarni krater na Marsu. Ova oblast se nalazi jugozapadno od tamne ravnice po imenu Mare Serpentis (more zmija), koji se nalazi u Noachis Terra (Nojeva zemlja).

Noachis Terra je jedan od najstarijih poznatih oblasti na crvenoj planeti, i smatra se da je stara najmanje 3,9 milijardi godina - u stvari, da potice iz najranijeg Marsovog doba, zato je oblast I dobila ima po Noju. Noachis Terra je predstavnik drevnie povrsine Marsa, koja je karakteristično začinjena kraterima očuvanim milijardama godina, iako su mnogi oronuli tokom vremena.

Krater vidljiv u gornjem desnom uglu ove slike, ima dubinu od oko 4 km i 50 km u prečniku. U samom njegovom centru je mala depresija poznata kao centralna jama. To je uobičajeno kod kratera na kamenim planetama u celom Sunčevom sistemu, a posebno na Marsu. Smatra se da se formiraju kao ledeni materijal koji eksplozivno isparava i pretvara u gas u jeku početnog udarnog kratera koji ga je formirao.

Spoljni zidovi oko kratera su blago podignuti iznad okoline. Ovi naslagani depoziti mogu da se formiraju tokom udara koji je urezan u samom krateru. Kada je kameniti impaktor udario u površinu Marsa, imao je verovatno sabiji labav i praškasti materijal - sitnozrna prašin na tlu pod nazivom 'rigolit' - gde se formirao mali plato koji je preziveo dugo vremena.

Unutar zidova kratera su kanali i doline niz padinu – izgledaju kao da ih je uklesala I izvajala tekuća voda. Ova voda, zatvorena u tlu kao podzemne vode i led, bi istopila na Suncu koje osvetljava zidove kratera i u procesu rečne erozije ostavlja tanke linije na dole prema centru kratera.

Ova slika je napravljena na osnovu podataka iz Mars Ekspresa u visokoj rezoluciji. Stereo kamera je stereo kanal (sto rezultira kosom perspektivom), kao i njegova boja i nadir kanala (koji stvara boju). Podaci su dobijeni od 29. jula 2015. godine u toku orbite 14.680. Rezolucija je oko 14 m po pikselu i slika je centrirana na 37° istočno i 35° juzno.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

11. JULI 2016.


KOMETINE LITICE

Copyright: ESA/Rosetta/NavCam – CC BY-SA IGO 3.0

OPIS SLIKE: Ovaj upečatljiv pogled na kometu 67P/Curjumov-Gerasimenko otkriva delove oba reznja komete, sa dramatičnim senkama na “vratu" oblasti između njih. Rozetina navigaciona kamera je 30. juna 2016, napravila ovu fotografiju sa udaljenosti od 25,8 km i zahvatila velicinu na kometi od 2,3 km u prečniku.

Ot kada je letilica stigla do komete 6. avgusta 2014. godine, Rozeta je detaljno mapirala njenu površinu. Kometino jezgro ima čudan oblik koji se sastoji od dva režnja koji se često nazivaju se "glava" i "telo".

U donjem desnom delu uglu slike je oblast Hator, veoma intrigantni deo kometine glave, nazvan po drevnoj egipatskoj boginji ljubavi, muzike i lepote. U ovoj oblasti, glava opada strmo prema vratu i telu komete.

Na ovom pogledu se vidi veliki deo 900-m visoke litice koja čini Hator, sa označenim linearnim funkcijama prelaza oblasti sa leva na desno. Upravno na njima su dodatne pruge, pa čak i manje terase mogu da se vide.

Iza litice Hator, na desnoj strani su nagoveštaji u Ma'at oblasti, nazvanoj po drevnoj egipatskoj boginji istine i ravnoteže.

U gornjem desnom uglu, glatki flasteri iz velikog reznja komete, ili tela, su vidljivi, prekriveni prašinom i kamenjem. Veliki režanj baca senku na vrat komete, koji razdvaja dva režnja i skrivene suod pogleda na ovoj slici.

Trenutno je Rozeta je na 27km prema 9km na eliptičnoj orbiti oko jezgra; ovog vikenda, ona će preći na manje ekscentričnu, 9km prema 10km orbitu, uoči ulaska u orbitu za zavrsetak misije, kontrolisano spustanje letilice na površinu komete 30. Septembra.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

02. JULI 2016.


ENCELADUS I NJEGOVA KORA TANKA KAO PAPIR

Copyright: LPG-CNRS-U. Nantes/Charles U., Prague  

OPIS SLIKE: Od svih ledenih meseca u Sunčevom sistemu, Saturnov mesec Enceladus je verovatno "najtopliji" kada se meri po svom potencijalu domaćina za život. Uprkos svojoj udaljenosti od Zemlje, on može biti najlakši za istraživanje.

Ispod njegove ledene kore je globalni okean vode, slično kao i onaj za koji naucnici veruju da se nalazi unutar Jupiterovog meseca Evropa. Pitanje je kako da se ispod necega što ima verovatno nekoliko desetina kilometara leda, vidi da li ima života u vodi.

Kod satelita Evropa postoji ovaj problem, ali kod enceladusa je to lakse. Na svom južnom polu, veliki gejziri izbijaju u mlazevima vode u prostor. Oni dolaze iz dubina okeana i ukazuju na to da led mora biti relativno tanak da bi se to desilo. Ali koliko je tanak? Planetarni naučnici bi sada mogli da dobiju odgovor.

Međunarodna letelica Kasini je posebnu pažnju obratila na Enceladus od svog dolaska do Saturna 2004. godine. Zaista, Kasini je otkrio gejzire na Enceladusu kao prvo. Sada ima više od 100 pojedinačnih mesta na ovom mesecu gde gejziri izbacuju vodu u svemir.

Tim nezavisnih istraživača prikupio je podatke dobijene od strane letilice i napravili su kompjuterske simulacije ovog stelita koji uključuju i debljinu ledene kore.

Ova slika Enceladusa je napravljen na osnovu podataka sa Kasinijeve kamere  visoke rezolucije. Debljina ledene kore, označena je bojom. Prema tom modelu, debljina varira između oko 35 km u ekvatorijalnim oblastima (žuto) do manje od 5 km na aktivnom terenu južnog pola (plavo).

U astronomskim terminima, ova kora je tanka kao papir. Model predviđa da 505 km širok mesec sadrži jezgro koje ima 360-370 km u prečniku. Ostatak je okean i ledena kora, gde ledena kora sama ima prosečnu debljinu od 18-22 km.

Neobično je, međutim, da model predviđa da se debljina leda smanjuje na manje od 5 km na južnom polu. To omogucava vodi da lakse eruptira iz pukotina.

Prošle godine Kasini je leteo kroz gejzire, analizirajući vodu sa svojim instrumentima. U ranijim prilikama, otkrivane su cestice silicijuma, najverovatnije poreklom iz Enceladusa, kao i prisustvo metana u oblaku vode sto je ukazalo na hidrotermalne aktivnosti na dnu okeana. Ova voda i hemikalije su onda transportovani od dna do baze ledenog kore, a zatim je erupcija izbacila to sve u svemir.

Niko ne zna sta je uzrok erupcija gejzira, ali pokazuje se da je ledena kora verovatno mnogo tanja nego što se mislilo.

_________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________